DECEMBAR 2010


Kontekst - borba za autonomni prostor!
Vidi blog http://kontekstprostor.wordpress.com/

NOVEMBAR 2009


Saopštenje za javnost povodom prestanka rada Kontekst galerije

Poslednji program u Kontekst galeriji je održan 13. novembra 2010. godine, čime je i završen naš rad na ovom projektu.

Kontekst galerija je zvanično otvorena 11. februara 2006. Projekat je pokrenut u okviru Foruma mladih Centra za kulturu "Stari Grad" kao pokušaj transformacije jednog dela kulturnog centra u prostor autonomnog obrazovanja i istraživanja u oblasti savremene vizuelne umetnosti i kulture. Od avgusta 2007. godine, Kontekst galerija je nastavila da se razvija u okviru neprofitne platforme za savremenu umetnost i kulturu - Kontekst ali i dalje kao jedan od tekućih programa Centra za kulturu "Stari Grad". Nakon što je u martu 2010. godine zvanično pokrenuta Ustanova kulture "Parobrod", koja je preuzela funkciju i prostor opštinske institucije kulture, pritisci u vidu zahteva za oslobađanjem prostora korišćenih za rad, kao i odbijanja komunikacije od strane nove uprave doprineli su donošenju naše odluke da prekinemo sa daljim radom u ovom prostoru. Odluka o prestanku rada Kontekst galerije još više je određena našim neslaganjem sa politikom nove ustanove kulture.

Ta politika je simptom Nove kulturne politike u Srbiji u kojoj se kultura poima kao instrument u procesima evropskih integracija, nominalnom sprovođenju ljudskih prava i tolerancije, kao i procesa kulturalizacije društva u cilju stvaranja apolitičnih subjekata dominantne ideologije dok se istovremeno strukturalno i sistematski reprodukuju retrogradne društvene vrednosti kao što su nacionalizam, klero-fašizam, hegemonija partijarhalne matrice, netolerisanje bilo kakve vrste drugosti, itd. Svi navedeni procesi dovode do komodifikacije i pacifizacije kulturne produkcije koji za posledicu imaju neutralizovanje njenog antagonističkog političkog potencijala. Radi se na uspostavljanju monopola nad kulturnom produkcijom i kontrolisanjem simboličkih sadržaja od strane vladajuće strukture koju predstavljaju političke partije i privatni kapital.

Rad na koncipiranju programa galerije i njegovoj realizaciji je za nas ujedno predstavljao i proces samoobrazovanja, refleksije, samokritike i promišljanja. Tokom rada i konstantnog procesa učenja i interakcije sa lokalnim i internacionalnim, umetničkim i aktivističkim scenama došle/i smo do shvatanja našeg rada kao jedne vrste prostora za kritičko i političko delovanje kroz savremenu umetnost i kulturu. Naše stavove i programe smo vremenom radikalizovali, u skladu sa lokalnim i globalnim političkim, ekonomskim i društvenim transformacijama, u pokušaju repolitizacije lokalne kulturne produkcije i reprodukcije onih ideja koje mogu proizvesti potencijal za stvaranje alternative dominantnoj ideologiji.

Naš rad ćemo i dalje usmeravati u tom pravcu kroz dalje delovanje Kontekst platforme.


Subota, 13. novembar, 19h
Urbane mašine i prostori borbe - izložba i javna debata
Učesnici/ce: Aleksandar Bede (NS), Ana Kršinić Lozica (ZG), Ivana Hanaček (ZG), Vida Knežević (BG), Marko Miletić (BG), Nataša Vujkov (NS), Irena Borić (ZG), Ivan Klis (ZG)
Program koncipirali: Tajne izložbe i Kontekst



Kulturna politika kakva se vodi u državama regiona deo je širih procesa koji su u Evropi na snazi još od 1989. godine. Ona je posledica uvođenja neoliberalne kapitalističke ideologije u bivše socijalističke države kao i politike evropskih integracija kroz koje se uspostavljaju i savremeni kolonijalni odnosi u cilju kontrole ekonomije, znanja, subjektivnosti, itd. Takva kulturna politika promoviše se gotovo isključivo kroz prizmu različitih ekonomskih interesa i mogućnosti profita gde se kultura u potpunosti komodifikuje i komercijalizuje.

Ovaj razgovor baviće se kritičkim preispitivanjem odnosa između lokalnih kulturnih politika i savremene kapitalističke proizvodnje, ali i mogućnosti i potencijala borbe i otpora ovim procesima.

Urbane mašine i prostori borbe naziv je izložbe i javne debate u okviru Tajnih izložbi, interdisciplinarnog projekta koji se bavi rasvjetljavanjem složenih mehanizama cenzure i destrukcije u kontekstu vizualnih umjetnosti, a koji su se razvijali unutar procesa postsocijalističkih transformacija. Projekt funkcionira kao interdisciplinarna platforma kustosa, umjetnika, dizajnera, povjesničara, povjesničara umjetnosti koji su se temom cenzure bavili ili su se s njom direktno susreli. U sklopu projekta održan je niz tajnih izložbi u zagrebačkim stanovima s namjerom da se dovedu do apsurda eksplicitni oblici cenzure prisutni u vizualnim umjetnostima. Program koji se realizuje u Beogradu fokusira se na manje očite mehanizme pomoću kojih cenzura funkcionira. Riječ je o takozvanoj sivoj zoni cenzure, depersonaliziranom provođenju cenzure i kapilarnom upisivanju odnosa moći infiltriranih u načine funkcioniranja tržišta i kulturnih politika.

Projekt je ostvaren u partnerstvu Kontekst-a i projekta Tajne izložbe;
podržan je od strane Ministarstva kulture republike Hrvatske i Ministarstva kulture republike Srbije.

Download publikaciju

Petak, 12. novembar, 19h
Kulturni centar REX, Jevrejska 16
Uglyville - osporavanje antiromaizma u Evorpi
Eduard Freudmann i Ivana Marjanović
Srbija/Austrija 2010, 58 min., engleski sa titlovima na srpskom
Orgnizator: Kontekst


Film je zasnovan na tekstu Contention of Anti-Romaism as a Part of the Process
of the Decoloniality of Europe koji je napisala Ivana Marjanović a koji su autori proširili i adaptirali. Film predstavlja kritičku analizu međuodnosa rasizma (anti-romaizma) i kapitalizma u takozvanoj Novoj Evropi (Evropi nakon 1989) ali takođe i analizu strategija otpora nekropolitičkom upravljanju.

Početna tačka filma je brutalno rušenje i ograđivanje romskog naselja pored "Belville-a" stambenog naselja napravljenog kako bi se smestili gosti internacionalnog sportskog događaja "Univerzijada-Beograd-2009". Istovremeno Srbija je predsedavala "Dekadom Roma", koja predstavlja međunarodnu inicijativu koja ima nameru da reprezentuje "političku odlučnost evropskih vlada, bez presedana, za unapređenje socijalno-ekonomskog statusa i društvene uključenosti Roma". Očekivali bi smo da te godine Srbija učini ozbiljne napore ka unapređenju diskriminisanog položaja Roma i ublažavanju efekata politike anti-romaizma koja vekovima traje u regionu. Desilo se sasvim suprotno: ono što smo videli je bilo potpuno nepoštovanje ciljeva Dekade, čak i intezifikacija diskriminacije od strane beogradskih vlasti, građana i medija. Sagledan iz perspektive kolonijalnosti moći i istorije rasizma, ovaj događaj izgleda kao paradigmatičan slučaj antiromaizma u savremenoj Evropi.

Nakon projekcije biće otvorena diskusija u kojoj će učestvovati Ivana Marjanović.

Moderacija: Dejan Vasić

Program je podržan od strane Miistarstva kulture republike Srbije.

OKTOBAR 2010


19. oktobar,utorak, 19h
Lala Raščić, Prokleta brana
KOLOS, DELTA I EUROPOLIS: PROKLETA BRANA
Mali klub Akademija
Rajićeva 10, Beograd

"Godina je 2027. Tarik je mladi inžinjer, Merima je njegova ljuba. Stanovnike Lukavca će spasiti od poplave ako emitiraju radio dramu "Katastrofa" iz 2000. godine. Junaci i vile, ljubav i distopija, rijeke i jezera, brane i tvornice, BH i EU, epska geografija i usmena tradicija. Romansa iz budućnosti se gradi ovdje."

Prokleta brana Lale Raščić je narativ u nastajanju. Ovaj multimedijalni umetnički projekat sastoji se od performativnog istraživanja, bloga, javnih nastupa, performansa, video instalacije, dokumentacije, ilustracije i publikacije. U periodu od septembra do novembra 2010. projekat se produkuje i realizuje kroz niz javnih prezentacija.

Polazna tačka projekta Prokleta brana je stvarni događaj, emitovanje radio drame Katastrofa u bosanskom mestu Lukavac, koja je izazvala efekat Rata svetova Orsona Wellesa, ali umesto dolaska vanzemaljaca ove "vesti" javljaju o konstruktivnom kvaru na brani Modrac. Katastrofa je uzbunila stanovnike Lukavca, koji su u strahu od poplave, zaštitu potražili na obližnjem brdu Ratiš.

Motiv poplave provlači se kroz narativ nastao na temelju istraživanja stvarnih lokacija i događaja u regionu, a prikupljeni materijali i priče sabiraju se u umetničke objekte, video instalacije, zvučne zapise, blog i performanse. Istražujući u Beogradu, autorka je uočila nekoliko interesantnih tema koje bi mogle da nađu mesto u ovom narativu:
. Europolis, Treći Beograd, Kolos, Delta, splavovi, sojenice, tunel ispod Dunava.

Narativne strategije koje umetnica koristi u radu Prokleta brana oslanjaju se na bosansko-hercegovačku tradiciju oralne književnosti, te proučivši tradicionalne forme umetnica priča fantastičnu ljubavnu priču s društveno-političkim konotacijama.

Lala Raščić je rođena 1977. u Sarajevu, a diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, 2001. Završila je specijalističke studije u Rijksakademie van Beeldende Kunsten u Amsterdamu. U početku je radila video radove, a potom stvara narativna audio dela i kompjuterski generirane vektorske crteže. Do sada je nastupala na nizu grupnih izložbi i video festivala, sudelovala je u rezidencijalnim programima i ostvarila je niz samostalnih izložbi (Sarajevo, Zagreb, Beograd, Banja Luka, Novi Sad, Amsterdam, Ljubljana, Rim, Čikago). Nekoliko puta je bila nagrađivana za net i video projekte.

Partneri:
BLOK, Zagreb, www.urbanfestival.hr
DELVE, Zagreb, www.delve.hr/weiyth
KONTEKST, Beograd, www.kontekstgalerija.org
PROTOK, Banja Luka, www.protok.org
SCCA, Sarajevo, www.scca.ba

Projekat podržali:
Ministrastvo kulture RH, www.min-kulture.hr
Ministarstvo kulture RS, http://www.kultura.gov.rs/
Sekretarijat za kulturu grada Beograda, http://www.beograd.rs/

www.lalarascic.com
www.prokletabrana.net

JUN 2010

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Protiv strukturnog i institucionalizovanog rasizma i homofobije!

Poslednjih dana nekoliko događaja, kao što je rasističko nasilje nad Romima i Romkinjama u selu Jabuka kao i lažna dojava o postavljenoj bombi na promociji knjge Queer Beograda u Beogradu, još jednom su potvrdili da su rasizam i homofobija svakodnevnica koja se ne samo toleriše već i promoviše u društvu.

Nakon "demokratskih" promena 2000. godine, retrogradne društvene vrednosti kao što su nacionalizam, klero-fašizam, hegemonija partijarhalne matrice, netolerisanje bilo kakve vrste drugosti nastavile su da žive kao deo državnog ideološkog i represivnog aparata, ovog puta zaodenute u neoliberalni diskurs evro-atlantskih integracija.

Mi smatramo da ovakvim društvenim vrednostima i tendencijama koje od sredine osamdesetih do danas čine dominantnu ideologiju našeg društva moramo JAVNO da se suprotstavljamo.

Važno je istaći da postoji veliki broj aktivista/kinja, umetnika/ca, autonomnih organizacija, kolektiva itd., koji se već godinama, kao kontra-akteri, bore protiv retradicionalizacije i lažnog diskursa sloboda kapitalizma. Ova borba je svakako i translokalna i sigurni smo da postoji potencijal u njenoj reprodukciji.

Ovim želimo da izrazimo javnu solidarnost sa Romima i Romkinjama. Takođe želimo da izrazimo našu solidarnost sa Queer Beogradom.


Vida Knežević, Marko Miletić, Ivana Marjanović (Kontekst) & Ana Hoffner


1. jun, 18 h
Peti park- borba za svakodnevnicu
Otvaranje izložbe
Autori/ke: Branko Belaćević, Dubravka Sekulić, Jelena Stefanović, Marko Miletić, Srđan Prodanović
Biblioteka "Vuk Karadžić", Mala galerija Miljković
Bulevar Kralja Aleksandra 298



Pre pet godina (11. juna 2005) mala zelena površina, Peti park, na opštini Zvezdara postala je mesto sukoba između građana/ki ovog dela Beograda i privatnog investitora. Izmene zakona, urbanističkih planova i izostajanje šire javne debate o tim promenama dovele su lokalno stanovništvo u situaciju da jednog jutra svoj park zateknu potpuno uništen.

Međutim, ovo nije bio kraj parka - komšiluk je od prvog napada odlučno odgovorio i od tada sve do danas uspešno brani svoj park. Ova dugogodišnja borba koja se odigravala u različitim okvirima, od formalno pravnog do fizičkih sukoba, otvorila je mnoga pitanja na koja su prvenstveno članovi i članice Inicijative za očuvanje Petog parka nastojali/e da nađu odgovor kako bi kao grupa individua uspeli/e da ostvare kolektiv koji bi mogao da zadovolji potrebe pojedinačnih članova/ica, kao i njihovu borbu protiv privatnih, neoliberalnih, dnevno političkih interesa:

. Da li je zajednička imovina moguća u neoliberalnom kapitalizmu?
. Ako je situacija "ugroženosti" dovela do stvaranja kolektiva, da li kolektiv, stvoren u samoodbrani, može kanalisati pozitivne težnje ka boljem?
. Koje su moguće strategije i dometi kolektivne borbe?
. Iako legitimna, da li kolektivna borba treba da postane i legalna?
. Da li zakoni i sudski sistem postoje samo za legitimisanje, očuvanje i osnaživanje specifičnih finansijskih interesa?
. Da li samo krupni finansijski interes ima pravo odluke u budućem razvoju i preoblikovanju grada?
. Koja je najmanja jedinica lokalne samouprave, i da li je građani/ke mogu koristiti izvan uticaja političkih stranaka?

Mnogo je pitanja. Pokušavajući da pronađemo odgovore na njih i otvarajući raspravu o ovoj i povezanim temama želimo da ukažemo na potencijale građanskog samoorganizovanja i kolektivne borbe za očuvanje i proširivanje prava i uticaja koje građani/ke okupljeni/e oko borbe za očuvanje Petog parka i sličnih inicijativa imaju. Takođe, želimo da otvorimo raspravu o tome ko ima na pravo na grad i odlučivanje o gradu?

Na izložbi Peti park - borba za svakodnevnicu biće prikazani intervjui sa učesnicima/cama borbe za očuvanje Petog parka, intervjui sa pojedincima/kama koji/e su podržavali/le inicijativu, foto i video dokumentacija, teorijski tekstovi, novinski članci, tajmlajn i selektivni prikaz akcija i alata koje su građani/ke koristili u svojoj borbi.

Organizator izložbe je "Kontekst".

Izložba je otvorena do 14. juna 2010.

Izložbu Peti park - borba za svakodnevnicu su podržali: Švajcarski kulturni program za Zapadni Balkan, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ministarstvo kulture Republike Srbije

www.kontekstgalerija.org
http://petipark.org/



FEBRUAR 2010


Nedelja, 28. februar, 19h
Bolognaburns: MEĐUNARODNI STUDENTSKI SASTANAK
Kulturni centar REX,
Jevrejska 16

O problemima bolonjskog procesa kao takvog, problemima implementacije reformi i pitanju finansiranja visokog obrazovanja razgovaraćemo u nedelju, 28. februara 2010. godine sa koleginicama i kolegama iz Austrije.

Bolognaburns >>>

"Bolognaburns" je nastavak "#unibrennt" protesta iz jeseni 2009, koji je počeo u Beču. Sada pokret priprema kontra akciju protiv ministarske "mi volimo Bolonjski proces" žurke. Imajući u vidu trenutnu situaciju i proteste koji se dešavaju na mnogim evropskim univerzitetima ova proslava je ismevanje svih nas.

Bolonjski proces i njegova realizacija "gore" zato što mislimo da nije dovoljno samo misliti o njemu i preokrenuti malo ovde i pogurati onde. Ne, mi zahtevamo potpunu promenu ideja i logike Bolonjskog sistema. Ne samo da Bolonjski proces očigledno nije uspeo u pokušaju da ostvari zacrtane ciljeve unapređenja mobilnosti već je vodio ka većim restrikcijama za studente i njihove studije i ka većoj socijalnoj selekciji u pristupu visokom obrazovanju uopšte.

Ministarski susret odrzava se u Beču zbog toga sto je Austrija sprovela osnove Bolonjskog sistema uz pomoć izrazito represivnih zakona. Ovo se čini kao dovoljan razlog da 11. i 12. marta 2010. ministri obrazovanja 46 Evropskih zemalja slave desetogodišnjicu Bolonjskog procesa u Beču i Budimpešti.

Činjenica da je ceo proces zasnovan na razumevanju obrazovanja jedino kao produkovanja radne snage diktiranom od strane tržišta je reflektovana u zacrtanim ciljevima. Stoga naš cilj nije samo da merimo uspeh ili neuspeh Bolonjskog procesa, već da dovedemo u pitanje sam proces i njegove temelje. Master i doktorski programi kao elitni programi koji naročito isključuju žene, uvođenje školarina i nedovoljno finansiranje univerziteta, kao i de-demokratizacija univerzitetskog sistema su očigledni simptomi. Teška finansijska situacija povećava korporativne uticaje na obrazovanje i naučna istraživanja. Orijentacija prenošenja znanja ka korporativnim interesima ne samo da utiče na univerzitete, već na čitav obrazovni sistem. Tako su mogućnosti nezavisnog i kritičkog učenja ograničene.

Imajući u vidu ovu katastrofalnu situaciju ne vidimo razloga za slavljenje Bolonjskog procesa. Protesti studenata i predavača širom Evrope poslednjih godina pokazuju da je komercijalizacija obrazovanja uperena protiv njihovih interesa. Stoga, smatramo da je zajednička opozicija evropskih razmera usmerena protiv trenutne obrazovne politike apsolutno neophodna kako bi smo ostvarili i ojačali alternative.

Dakle, proslava će biti upotpunjena demonstracijama i blokadama, kao i kontra-konferencijom na kojoj ćemo razmeniti iskustva različitih zemalja, diskutovati o evropskoj obrazovnoj politici, novim studentskim pokretima, zajedničkim ciljevima i strategijama.

Zajedno ćemo pokazati da se ne slažemo sa slavljenjem procesa koji ograničava obrazovanje na proizvodnju ljudskog kapitala!

Susret je organizovan od strane Kontekst galerije i studenata BU"


http://bolognaburns.org/
http://unsereuni.at/

Informacije o Ministarskom sastanku u Beču:
http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/2010_conference/

Informacije o studentskom kontra-samitu u Beču:
http://emancipating-education-for-all.org/bologna_burns_newsletter


27.02. subota u 18h
Latinska Amerika- fabrika revolucije, III deo: The Take
Serija filmskih projekcija i diskusija:
Latinska Amerika - fabrika revolucije
Odabir filmova i koncepcija diskusija Cruzok



Događaji u Južnoj Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju alternativu/kontratežu globalnom kapitalističkom poretku posle pada Berlinskog zida. Dok u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne utopije, i dok u post-socijalističkim zemljama vladaju antikomunistički sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog" kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u Južnoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i radničkog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu. Ova borba se vodi ne samo protiv lokalne buržoazije, političara i vojne elite - već protiv njihovih mnogo moćnijih saveznika - neokolonijalnih težnji SAD koje su tokom čitavog 20. veka agresivno opstruirale demokratske procese u južnoameričkim zemljama, i neoliberalne ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske Banke. Uspostavljanje levih vlada i masovno preuzimanje fabrika i preduzeća od strane radnika pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguć u sred njegove najžešće ofanzive.

Budući da je izveštavanje o važnim događajima u Južnoj Americi odsutno u srpskim medijima, odlučili smo da prikažemo filmove The War On Democracy, The Revolution Will Not Be Televised, i The Take, i započnemo razgovore na temu južnoameričkog otpora kapitalizmu i imperijalizmu i perspektiva radničkog organizovanja u Srbiji.

The Take (Avi Lewis i Naomi Klein, 2004) prikazuje priču o borbi bivših radnika fabrike automobila "Forja" da preuzmu i zadrže fabriku koju je bivši vlasnik napustio usled ekonomskog kolapsa Argentine u 2001. Ova priča, sama za sebe, ne predstavlja izuzetak - početkom ekonomske krize 2001. već je 200 argentinskih fabrika i preduzeća preuzeto od strane radnika - a među njima su i privatne škole i klinike. Pod parolom "ocupar, resistir, producir!" (preuzimanje, otpor, proizvodnja!) radnici vode tešku bitku protiv bivših vlasnika, suda, policije i političara - to je konstantna borba koja se ne završava preuzimanjem i pokretanjem proizvodnje.

CRužok je marksistički kolektiv koji u kontekstu tranzicije i političke dezorijentisanosti koja je prati na ideološkom planu, pokušava da reafirmiše marksističko nasleđe. U momentu opšte stigmatizacije radikalne levice i njenog odsustva sa političke scene, smatramo da je neophodno iznalaženje novih strategija za reprezentaciju marksističke levice u javnosti.


22.02. ponedeljak u 19h
Bug 2/2
otvaranje izložbe
Umetnici/e: Marko Tirnanić, Ana Banduka, Miloš Miletić, Ana Djukić, Ljiljana Popović, Jovana Sudimac, Jovana Vasić, Branimir Benšek, Nikola Krstić, Bogdan Vojnović, Smilja Ignjatović

Izložba Bug 2/2 je proizvod nastavka rada na izbornom predmetu intermedijska umetnost na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, realizovanog sa studentima treće godine tokom zimskih semestara 2008 i 2009 godine. Ona čini kontinuitet nastave na ovom predmetu i nastoji da aktivnosti na njemu učini prisutnijim u široj kulturnoj sredini. Prirodu ovog predmeta i istraživanja koja se na njemu provode uslovljavaju opšte kulturne i prozvodne okolnosti i prakse savremene umetnosti koje se mogu sagledati kao rad jezičkih i simboličkih mehanizama i njihovih međusobnih interakcija. Izložba je napravljena kao informacioni prostor za pregled dokumenata koji su nastali kao rezultat različitih simboličkih testiranja i intervencija umetnika u našoj svakodnevnici, ili dokumenata koji funkcionišu kao izveštaj o njoj prelomljen kroz doživljaj ili iskustvo učesnika ove izložbe. Oni takođe predstavljaju svojevrsni komentar produkcije fakulteta i istovremeno daju određen doprinos aktuelnim raspravama koje se odnose na probleme i upotrebu umetničke dokumentacije, što je istovremeno bila i tema ovih radionica.

Radionice vodio: Zoran Todorović
Gost na predmetu: Marina Gržinić, Kontekst


20.02. subota u 18h
Latinska Amerika- fabrika revolucije, II deo: The Revolution Will Not Be Televised
Serija filmskih projekcija i diskusija:
Latinska Amerika - fabrika revolucije
Odabir filmova i koncepcija diskusija Cruzok



Događaji u Južnoj Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju alternativu/kontratežu globalnom kapitalističkom poretku posle pada Berlinskog zida. Dok u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne utopije, i dok u post-socijalističkim zemljama vladaju antikomunistički sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog" kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u Južnoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i radničkog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu. Ova borba se vodi ne samo protiv lokalne buržoazije, političara i vojne elite - već protiv njihovih mnogo moćnijih saveznika - neokolonijalnih težnji SAD koje su tokom čitavog 20. veka agresivno opstruirale demokratske procese u južnoameričkim zemljama, i neoliberalne ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske Banke. Uspostavljanje levih vlada i masovno preuzimanje fabrika i preduzeća od strane radnika pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguć u sred njegove najžešće ofanzive.

Budući da je izveštavanje o važnim događajima u Južnoj Americi odsutno u srpskim medijima, odlučili smo da prikažemo filmove The War On Democracy, The Revolution Will Not Be Televised, i The Take, i započnemo razgovore na temu južnoameričkog otpora kapitalizmu i imperijalizmu i perspektiva radničkog organizovanja u Srbiji.

The Revolution Will Not Be Televised (Kim Bartley i Donnacha Ó Briain, 2002) je film o Ugu Čavezu, izabranom predsedniku Venecuele od 1998. godine, i o državnom udaru, podržanom od strane vlade Sjedinjenih Država, koji mu je na kratko uskratio vlast. On je podržan od strane radničke klase Venecuele, a protivnici su mu moćna struktura, pre svega magnati naftnih kompanija, koji bi ga rado videli uklonjenog. Dva nezavisna filmska stvaraoca bili su u predsedničkoj palati 11. aprila 2002, kada je nasilno udaljen sa položaja. Oni su takođe bili prisutni i 48 sati kasnije, kada se sa zadovoljnim saradnicima vratio na vlast. Njihovi snimci beleže verovatno najkraći državni udar u istoriji. Oni govore o političkom nametanju i o portretu čoveka kojeg Wall Street Journal označava kao "najveću glavobolju Vašingtona" - posle večite, Kube.

CRužok je marksistički kolektiv koji u kontekstu tranzicije i političke dezorijentisanosti koja je prati na ideološkom planu, pokušava da reafirmiše marksističko nasleđe. U momentu opšte stigmatizacije radikalne levice i njenog odsustva sa političke scene, smatramo da je neophodno iznalaženje novih strategija za reprezentaciju marksističke levice u javnosti.


13.02. subota u 15h
STAD u Kontekst galeriji


STAD Vas poziva na susret povodom razmene ideja o tokovima beogradskih reka. Voleli bismo da ispitamo priču o mestu i mesto priče. Koji je spektar mogućih značenja koja se vezuju za Savu i Dunav? Šta se može naći na susretu istorije i vizija budućnosti, društvenih pitanja i planiranja grada? Sa nama će svoje ideje i iskustva podeliti Poligon, Zoran Djukanović, Dubravka Sekulić i Dušan Pajin, kao i redakcija STAD-a.

Razgovor će se voditi na engleskom jeziku.

STAD je prostor za interdisciplinarnu kolaboraciju sa težištem na gradskim javnim prostorima. STAD je časopis i diskusija o gradu, fokusiran na stanovnike istog, i na odnos stanovnika prema okruženju. Sakupljajući, promišljajući i prenoseći ideje, STAD kroz taj otvoren, dinamičan proces i sam postaje javni prostor. STAD je polažište za široki spektar aktivnosti poput debata, šetnji, izložbe i drugo. STAD je mreža koja okuplja arhitekte, pisce, inženjere i umetnike koji su se susreli na postdiplomskom programu Resources:08 Los Angeles na Kraljevskom univerzitetskom koledžu lepih umetnosti (The Royal University College of Fine Arts) u Stokholmu 2008.godine.

STAD #3 Confluence Belgrade

STAD #3 za polažište uzima reke Beograda. Ušće Save u Dunav postaje mesto susreta istorijskih slojeva, društvenih pitanja, urbanog razvoja i planiranja grada, vizija budućnosti, i poetike tokova civilizacije. Na izradi STAD #3 saradjivali su gostujući urednici Pavle Stamenović, arhitekt iz Beograda i Tijana Stevanović, arhitekt iz Beograda, trenutno u Londonu.


12.02. petak u 19h
Latinska Amerika- fabrika revolucije, I deo: The War on Democracy
Serija filmskih projekcija i diskusija:
Latinska Amerika - fabrika revolucije
Odabir filmova i koncepcija diskusija CRuzok

Događaji u Južnoj Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju alternativu/kontratežu globalnom kapitalističkom poretku posle pada Berlinskog zida. Dok u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne utopije, i dok u post-socijalističkim zemljama vladaju antikomunistički sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog" kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u Južnoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i radničkog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu. Ova borba se vodi ne samo protiv lokalne buržoazije, političara i vojne elite - već protiv njihovih mnogo moćnijih saveznika - neokolonijalnih težnji SAD koje su tokom čitavog 20. veka agresivno opstruirale demokratske procese u južnoameričkim zemljama, i neoliberalne ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske Banke. Uspostavljanje levih vlada i masovno preuzimanje fabrika i preduzeća od strane radnika pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguć u sred njegove najžešće ofanzive.

Budući da je izveštavanje o važnim događajima u Južnoj Americi odsutno u srpskim medijima, odlučili smo da prikažemo filmove The War On Democracy, The Revolution Will Not Be Televised, i The Take, i započnemo razgovore na temu južnoameričkog otpora kapitalizmu i imperijalizmu i perspektiva radničkog organizovanja u Srbiji.

The War on Democracy (John Pilger, 2007) se bavi političkom situacijom u zemljama Latinske Amerike, i naročito istražuje istorijsku ulogu SAD u tim zemljama. Kroz arhivske snimke i svedočenja nekih od aktera, film donosi priču o borbi naroda Latinske Amerike protiv siromaštva i rasizma, i priču o intervencionističkoj politici SAD u zemljama koje su bile njeni nosioci. Na primerima El Salvadora, Nikaragve, Gvatemale, Čilea, Bolivije, u najkraćim crtama se opisuje licemerje i brutalnost politike kojom se u poslednjih 50 godina sputavala borba naroda Latinske Amerike, a posebnim osvrtom na skoriju istoriju i trenutnu situaciju u Venecueli postavljaju se pitanja o budućnosti te borbe.

CRužok je marksistički kolektiv koji u kontekstu tranzicije i političke dezorijentisanosti koja je prati na ideološkom planu, pokušava da reafirmiše marksističko nasleđe. U momentu opšte stigmatizacije radikalne levice i njenog odsustva sa političke scene, smatramo da je neophodno iznalaženje novih strategija za reprezentaciju marksističke levice u javnosti.


NOVEMBAR 2009

21.11. subota, 19h
Malo Verovatna Misija: prezentacija grupe Prva Arhi Brigada


U okviru serije razgovora Malo Verovatna Misija, Kontekst galerija i Kulturni Centar REX iz Beograda organizuju gostovanje i prezentaciju grupe Prva Arhi Brigada iz Skoplja.

Prva Arha Brigada je pokret za aktivno građansko učestvovanje u kreiranju savremene arhitektonske i urbanističke realnosti u Makedoniji. Grupa je osnovana od strane studenata arhitekture i mladih arhitekata.

Prva Arha Brigada je reakcija na anomalije u arhitektonskoj struci i kulturi, koji su slika našeg društva i njene ekonomske, političke, pravne i socijalne nemoći da se nosi sa izazovima savremenog trenutka.

Grupa se u javnosti pojavila sa Prvim Arhitektonskim Ustankom - pokrenutim kako bi se pokazao svež i nezavistan stručni stav u odnosu na pitanje ključno za glavni skopski trg. Kao reakcija na događaj, kako u okviru arhitektonsko- urbanističke struke, tako i u široj javnosti pokrenuta je značajna socijalno-politička debata.

http://www.forumskopje.com/FS2009/archibrigade.htm
http://www.facebook.com/group.php?gid=61204922527&ref=ts
http://skopje2803.blogspot.com/

Malo Verovatna Misija je serija izlaganja i razgovora na kojima umetnici/ce, arhitekti/ce, kulturni radnici i radnice, kreatorke/i kulturnih politika i aktivisti/kinje iz Srbije i zemalja regiona predstavljaju one svoje projekte koji su realizovani ili delimično realizovani u poslednjih nekoliko godina ali nisu, po oceni svojih inicijatora i protagonista ispunili, ili u potpunosti ispunili, svoju izabranu, planiranu ili zadatu misiju. Izlaganja i diskusije treba da lociraju i analiziraju nesklad ili procep između nameravanog i postignutog u skorašnjoj umetničkoj, kulturno-produkcijskoj ili graditeljskoj praksi u regionu (pod graditeljskom praksom se ne podrazumeva samo građevinarstvo, već i izgradnja i nadgradnja državne i društvene konjunkture: od osnivanja političkih pokreta i partija, specijalizovanih državnih agencija, inicijativa građana i institucija civilnog društva).

Projekat se realizuje u saradnji Kulturnog centra Rex (Beograd), Centra za nove medije KUDA.org (Novi Sad) i organizacije PRESS TO EXIT (Skopje) a uz podršku Evropske kulturne fondacije i Ministarstva kulture Republike Srbije.

http://www.rex.b92.net/mvm/odrzane_tribine.html


7.11. subota u 19h
Bez granica? Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica
otvaranje izložbe, Magacin u Ulici Kraljevića Marka br. 4.

Koncept: h.arta i Kontekst

U saradnji sa: Lidijom Antonović, Mirjanom Dragosavljević, Bojanom Matejić, Vladimirom Miladinovićem, Jelenom Savić, Anetom Stojnić, Natašom Tepavčević i Dejanom Vasićem

Projekat koji obuhvata sedmodnevnu radionicu i izložbu "Bez granica? Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica" osmišljen je kao saradnja između Konteksta iz Beograda (Vida Knežević, Ivana Marjanović i Marko Miletić) i grupe h.arta iz Temišvara (Maria Crista, Anca Gyemant i Rodica Tache). Organizovan je kao deo KulturKontaktovog šireg međunarodnog projekta "Bez granica", pokrenutog povodom dvadesetogodišnjeg jubileja ove organizacije, u saradnji s Austrijskim kulturnim forumom. Grupa h.arta je pozvana kao umetnička grupa koja je bila jedna od učesnica pomenutog programa.

Imajući u vidu naslov KulturKontaktovog šireg projekta "Bez granica" kao polazište, naš projekat se kritički osvrće na pitanje granica nakon pada Berlinskog zida i na pitanje nove Evrope bez granica. Posle 1989. godine i s uvođenjem "Šengen zemlje", tranzicijom iz komunizma i socijalizma u kapitalizam u Istočnoj Evropi, sveopštom transformacijom Zapadne Evrope - transformacijom kapitalizma od Fordizma do Postfordizma, odnosno s neoliberalnim nametanjem tržišne ekonomije i deregulacije, oslabljen je istorijski (vestfalijski) koncept suvereniteta većine zapadno i istočno-evropskih zemalja. Granice su dezintegrisane stvarajući novu organizaciju prostora u Evropi i svetu (posebne ekonomske zone u kojima vlada posebna tj. vanredna legislativa, tvrđava Evropa, itd). Tako su unutar Evropske unije nestali granični prelazi, zahtevi za vize su ukinuti. Posebni granični režimi se uvode za zemlje koje su na putu pridruženja Evropskoj uniji (kao što su na primer: Bela šengenska lista, posebni sporazumi o trgovini sa zemljama koje nisu deo EU-a, gde se porezi na uvoz i izvoz smanjuju, kampovi gde se zadržavaju "ilegalni" imigranti koji pokušavaju da imigriraju u EU, Fronteks itd.). U tom brutalnom režimu, sve što se vidi kao prepreka efikasnom kretanju kapitala mora biti uklonjeno, tako da ništa ne ometa protok robe koja donosi profit. Svet je tako postao "svet bez granica" isključivo za moć kapitala, ali ne i za ljude koji u njemu žive (ili bar ne za sve ljude).

Dok granice s jedne strane nestaju, kako bi se obezbedilo neprekidno cirkulisanje kapitala, s druge strane se one neprekidno reprodukuju na drugim nivoima (siromaštvo, rasizam, patrijarhat itd.). Kao što je istakla filozofkinja Rada Iveković, granice su predmet neprestane reinterpretacije, reinkarnacije i redefinisanja. Bogatstvo raznolikosti kompleksnih društava svodi se na ravnu površinu, pri čemu se granice utkivaju duboko u društveno tkivo ("mi" i "oni"). Kreiranje pojedinih granica često omogućava da neke druge budu uklonjene, ali princip granica ostaje.
Teoretičarka Marina Gržinić istakla je u tekstu koji se bavi nestajanjem granica nakon 1989. godine i euforijom povodom dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida da je neophodno uspostaviti granicu - povući liniju podele koja će reartikulisati ovaj novi svet koji izgleda kao da je bez granica i gde jedina stvar koja izgleda nemoguća jeste zapravo nemogućnost kao takva - što znači predstaviti, zauzeti jasan politički stav, zahtevati politički čin.

Imajući na umu ovu kompleksnu i kritičnu situaciju izložba "Bez granica? Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica" se bavi različitim paradoksima procesa nestajanja granica, kao što su promocija demokratije, ljudskih prava i slobode kretanja, s jedne strane a sa druge strane jačanje rasizma, isključivanje, eksploatacija, nasilje i moć smrti unutar nove (ujedinjene) Evrope pod neoliberalnim kapitalizmom. Pored ovoga, izložba razmatra šta danas znači delovati politički.

Radionica koja se održava od 31.10. do 6.11. u Kontekst galeriji i izložba u Magacinu kao njen ishod su konceptualizovane kao saradnja između h.arte, Konteksta i učesnika i učesnica radionice.

Dodatne informacije:
http://workshopwithoutborders.wordpress.com/

Izložba je otvorena od 7. novembra do 15. novembra, svakog dana od 10 do 19 h

www.hartagroup.blogspot.com
www.kontekstgalerija.org
www.kulturforumbelgrad.org

OKTOBAR

Ponedeljak, 26. oktobar, 19h
Magacin, Kraljevića Marka
DISKUSIJA O KAPITALU, NASILJU, RASIZMU, HOMOFOBIJI
Marina Gržinić, Sebastjan Leban (Ljubljana)
REARTIKULACIJA: Zakon kapitala: istorije represije
+
Vladan Jeremić, Ivana Marjanović, Rena Rädle, Ana Vilenica , Majda Puača, Maja Savić (Beograd)
Zakon kapitala: istorije represije: Case Study Beograd
Moderator: Marko Miletić



REARTIKULACIJA je platforma organizovana na nekoliko nivoa: časopis, produkcija i organizacija izložbi, predavanja, prezentacija i organizovanje auto-obrazovnih procesa/škole za radikalnu teoriju. REARTIKULACIJA kroz savremenu političku teoriju, kritiku, umetničke projekte, te aktivizam interveniše u slovenačkom, balkanskom i internacionalnom prostoru. Logika ove intervencije je formulisanje savremenog diskursa koji nije ograničen samo na formalna rešenja već je zasnovan na istraživanju i primeni novih radikalno-kritičkih strategija u smislu sadržaja. Projekt Zakon kapitala: istorije represije je zadnji u nizu kritično teorijskih i izlagačko performerskih projekata kojeg su Marina Gržinić i Sebastjan Leban koncipirali na istraživanju uloge kapitala u regulisanju svih društvenih procesa te preispitivanje posledica koje iz njega proističu.

U drugom delu razgovora Vladan Jeremić, Ivana Marjanović, Rena Rädle, Ana Vilenica, Majda Puača i Maja Savić će se osvrnuti na nedavna dešavanja u Beogradu koja su izazvana organizacijom Univerzijade (brutalno rušenje romskog naselja, rasistička kampanja vlasti itd) a koja su pratili i kritički reflektovali kroz tekstove, umetničke radove i aktivističko delovanje. Pored toga i nedavno otkazivanje Prajda će biti reflektovano.

REARTIKULACIJA je strukturirarana tako da omogućava stalne izmene i dograđivanje svakog broja, izložbe i predavanja shodno konkretnom kontekstu i ovisno o saradnicima/cama iz Slovenije i inostranstva kojima je data potpuna autonomija intervencije zasnovana na njihovim istorijskim, političkim i umetničkim pozadinama. REARTIKULACIJA omogućava povezivanje sa drugim političkim subjektima, aktivistima/kinjama, umetnicima/cama, koji su zainteresovani/e za mogućnost stvaranja i održavanja dijaloga sa konkretnim društvenim i političkim prostorima u Sloveniji, Evropi i širom sveta.

REARTIKULACIJU uređuju i vode Marina Gržinić i Sebastjan Leban. Tanja Passoni je u suradnji sa M. Gržinić ko-urednica prevodjena, a Staš Kleindienst je u suradnji s S. Lebanom ko-dizajner časopisa i brine za njegovu online verziju. Platformu REARTIKULACIJA su 2007 u Ljubljani, Slovenija, ustanovili Gržinić, Kleindienst, Leban i Passoni.

Projekt Zakon kapitala: istorije represije je kritička intervencija u strukturi savremenog društva, sa namerom da skrene pažnju na trenutne probleme društvene nejednakosti, savremenih formi kolonijalizacije, komodifikacije, migracije, marginalizacije raznih seksualnih i etničkih grupa, eksplotacije sa kojom je suočen najveći deo svetske populacije već vekovima. Poseban fokus je stavljan na interakciju između umetnosti, teorije, filozofije i aktivizma. Cilj izložbe je stoga promisliti alternative trenutnoj neoliberalnoj realnosti, njenim strategijama eksplotacije, i zamisliti drugačiju budućnost koja neće zavisiti od politika eksplotacije već nasuprot tome odvojiti se od takvih politika i ukiniti ih.

http://www.reartikulacija.org/
http://univerzijada-beograd2009.org/Default.aspx.html
www.raedle-jeremic.modukit.com
http://www.belgradepride.rs/

SEPTEMBAR


19. Septembar, 2009.

Saopštenje za javnost

Vlast mora da garantuje bezbednost! Povorka Ponosa mora da se održi kako je planirana!

Udruženje građana Kontekst najoštrije osuđuje vladu Republike Srbije koja je samo jedan dan pred zakazano održavanje Povorke Ponosa saopštila organizatorima da ne može da garantuje bezbednost skupa, poručila da nema osnova da se ta manifestacija održi čime je taj skup de facto i zabranila.

Pored toga, Udruženje građana Kontekst osuđuje ponašanje velikog broja medija (uključujući i tzv pro-demokratke medije) koji su dali prostor homofobičnim i patrijarhalnim izjavama klero-fašističkih i konzervativnih aktera čime su dodatno promovisali nasilje.

Ovakav postupak vlasti je neprihvatljivo neodgovoran. On predstavlja još jednu u nizu kapitulacija Države pred klero-fašističkim i ultra konzervativnim grupama i pojedincima, poput Obraza, 1839 itd.

Ukoliko Država ne povuče svoju odluku da ne može da garantuje bezbednost sutra, to znači da ona promoviše homofobiju i klero-fašizam, kao i da ne poštuje sopstvene zakone i time samu sebe dovodi u pitanje.

Pozivamo ljude da reaguju na ovakvo stanje stvari. Pozivamo ljude da podrže Povorku Ponosa.

Povorka Ponosa mora da se održi kako je planirana, sutra 20. septembra ispred Platoa u Beogradu u 11h!

Država mora da garantuje bezbednost ili ne postoji!

Kontekst Beograd


10.09: četvrtak, u 20 h
Nina Hoechtl, Priče o protestu. Neophodnost. Videoinstalacija
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21



"Novembar 2008. godine sam provela na rezidencijalnom boravku u Beogradu (Kontekst galerija u saradnji sa Rotor asocijacijom iz Graca) istražujući borbu radnika i radnica Jugoremedije iz Zrenjanina. Dve godine su se radnici/ce borili za svoju fabriku i protiv privatizacije njihovog radnog mesta. Tokom svoje borbe su izvesno vreme živeli u fabrici, okupirali Gradsku kuću u Zrenjaninu na četiri meseca, tri dana i tri noći protestovali ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, dobijali batine, bili/e povređivani/e i hapšeni/e od strane policije i privatnog obezbeđenja. Tokom ovog dvogodišnjeg perioda radnici/e nisu dobijali nikakav novac, a mnoge od njih porodice su napustile. Od 2006. godine Jugoremedija je postala prva fabrika u "tranzicijskim" zemljama istočne Evrope koja je prošla kroz proces neoliberalne privatizacije da bi bila ponovo pokrenuta i kontrolisana od strane njenih radnika/ca.

Ovog leta sam se vratila u Srbiju kako bi nastavila sa svojim istraživanjem, i saznala da je samo u avgustu bilo 40 manjih ili većih protesta dnevno.

Rad "Priče o protestu. Neophodnost." je zasnovan na istraživanju i intervjuima sa radnicima/ama (pretežno iz Jugoremedije). U ovom radu fiktivni likovi iznose svoje priče, preklopljene sa intervjuima rađenim sa radnicima/ama i scenama iz filma "Štrajk" Sergeja Enzejštajna.

U filmu "Štrajk" iz 1925. godine, Enzejštajn prikazuje kompleksan re-enekment fabričkog protesta iz 1912. u predrevolucionarnoj Rusiji. Proletkult teatar je glumio radnike. Moj interes za ovaj film leži u scenama koje prikazuju kolektivizam i suprotstavljaju ga individualizmu svake pojedinačne priče, slično onome kako pojedinačni glasovi karaktera stvaraju žamor koji se može pratiti jedino ako se fokusiramo na pojedinačne priče.

Dok sam razgovarala sa radnicima/ama i prisustvovala protestu ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Republike Srbije u Beogradu počela sam da preispitujem sopstvenu poziciju kao umetnice i umetnice koja oblikuje radničku borbu u okviru svog rada. Za šta se ja borim? Da li dozvoljavam da budem eksploatisana?"

Nina Hoechtl

Nina Hoechtl (1978), Stockerau (Austrija), živi u Beču i Mexico sitiju. Studirala na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, Likovnoj akademiji u Veneciji, i Piet Zwart institutu u Roterdamu. Trenutno je na doktorskim studijama, na Goldsmiths (UK).
U svojim projektima Nina Hoechtl se bavi indetitetom, jezikom i komunikacijom kroz različite medije. Od 2000. godine učestvovala je na više izložbi i projekata:
Moved, Mutated and Disturbed Identities, Casino Luxembourg (Luksemburg), DONAU GEHT, Viertelfestival Weinviertel, Donja Austrija, 2009; Too Early for Vacation, OPEN/INVITED ev +a, 2008, Belltable Arts Centre, Limerik, Irska, 2008 (kustos: Hou Hanru); Arbeitswege, Festival of Regions, Kirchdorf, Austrija, 2007; PAN-CARTA, lugar a dudas, Cali, Kolumbija, 2007; Loutec, Fundaçion Valenzuela y Klenner, Bogotá, Columbia, 2007; To my dear friend, Naima, who is already 10., Animotion Festival, Sibiu, Rusija, 2007; Ear candies, Emil Filli Galerie, Ustí Nad Ladem, Češka, i Institute of Contemporary Art, Dunaujvaros, Mađarska,
2006.

http://www.ninahoechtl.org

Projekat je podržao Austrijski kulturni forum


JUL 2009


PETICIJA PROTIV OGRADJIVANJA ROMSKIH NASELJA U BLOKU 67

http://www.petitiononline.com/01101102/petition.html


Tri meseca pre otvaranja Univerzijade, Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove je odlucio da srusi romsko naselje koje se nalazi pored Univerzitetskog sela "Belville". Treceg aprila 2009 iznenadnom akcijom, bagerima je sruseno cetrdeset kuca. Kako se rusenje dogodilo bez prethodnog upozorenja stanovnika, ljudi nisu imali vremena ni da sacuvaju svoje stvari. Nekoliko ljudi je prakticno spaseno iz rusevina u momentu kada je bager rusio njihove kuce.

Kao reakcija, organizovan je niz javnih protesta koji su se usportivili ovoj ponizavajucoj politici. To je stvorilo takav pritisak na zvanicnike Gradskog sekretarijata da se oni nisu usudili da zavrse ono sto su poceli: da potpuno zbrisu naselje. Nova strategija koja se zatim pojavila je da se izbrise vidljivost naselja i da se zabrani njegovim stanovnicima da se krecu okolnim ulicama.

16. juna 2009. postavljeni su zicana ograda oko romskih naselja, obezbedjenje i policija sa spoljne strane ograde, a pred samo otvaranje Univerzijade su na ogradu postavljeni i baneri Univerzijade kako bi se sakrila romska naselja iza ograde. Pored toga, postavljena je i patrola policije koja dezura duz ograde unutar naselja. Stanovnicima je zabranjeno da izlaze iz naselja, zabranjeno im je da setaju ulicama pored Belvila, zabranjeno im je da skupljaju sirovine iz okolnih kontejnera (sto je skoro jedini izvor njihovog prihoda). Ovim merama, stanovnicima je ograniceno kretanje, a samim tim i uskracena mogucnost da rade.

Necemo dopustiti da se na ovaj nacin ponizavaju nasi sugradjani i da se krivotvori realnost, jer se prava slika Srbije dobija tek kada se jedna pored druge stave slike Belvila i romskih naselja, korupcije na najvisem nivou i otpustenih radnika, privatizacije univerziteta i Univerzijade koja je vaznija od ljudskih zivota i dostojanstva. Nikakva ograda nece moci ovo da sakrije - ma koliko bila velika.

Zahtevamo da se ODMAH ukloni ograda oko romskih naselja u Bloku 67. Zahtevamo da grad Beograd konacno preuzme odgovoronost da unapredi neprihvatljive uslove zivota desetina hiljada gradjana Beograda koji su primorani da zive u oko 150 slamova sirom grada.

Ne pristajemo da se za "dobrobit grada" deo nasih sugradjana zatvara u geto!
Ne zelimo Univerzijadu koja gazi ljudsko dostojanstvo!
Ne zelimo vlast za koju kapital ima prednost nad zivotom i za koju rasizam predstavlja jedan od glavnih postulata upravljanja.

Druga scena i prijatelji

platforma beogradske nezavisne kulturno-umetnicke i aktivisticke scene
www.drugascena.org


LINKOVI:
http://picasaweb.google.com/jeremic.vladan/NaseljePosleRusenja#5321280137444794258
http://www.archive.org/details/BELLEVILLE
http://www.dur.org.rs/cms/
http://www.youtube.com/user/pravonanaseljetv


UJEDINJENI komšiluk u borbi protiv rasizma

Zbog intenzifikacije rasističkih mera gradske vlasti u romskim naseljima pored Belvila u bloku 67, a kao podršku našim romskim sugrađanima i sugrađankama, akteri "Druge scene" i prijatelji će od otvaranja Univerzijade, u sredu 1. jula, biti stalni gosti romskog naselja pored Belvila u Bloku 67. U saradnji sa getoiziranim stanovnicima naselja, tokom trajanja Univerzijade organizovaćemo niz neformalnih druženja, umetničkih radionica i kulturnih programa, koji će kulminirati priredbom i press konferencijom u sredu 8. jula.

16. juna 2009. postavljeni su žičana ograda oko romskih naselja, obezbeđenje i policija sa spoljne strane ograde, a nedavno su na ogradu postavljeni i baneri Univerzijade kako bi se sakrila romska naselja iza ograde. Pored toga, nedavno je postavljena i patrola policije koja dežura duž ograde unutar naselja! Stanovnicima je zabranjeno da izlaze iz naselja, zabranjeno im je da šetaju ulicama pored Belvila, zabranjeno im je da skupljaju sirovine iz okolnih kontejnera (što je skoro jedini izvor njihovog prihoda). Ovim merama, stanovnicima je ograničeno kretanje, a samim tim i uskraćena mogućnost da rade.

Posle decenija ignorisanja njihovih problema i odbijanja čelnika Beograda da im pruže najosnovnije uslove za život, otišlo se korak dalje u diskriminaciji naših sugrađana pod izgovorom ostvarivanja bezbednosnih uslova za održavanje Univerzijade. Podizanjem ograde oko naselja i uvođenjem nadzora policije, čiji je pravi cilj da se od gostiju iz inostranstva i javnosti sakrije "sramota" - beda i siromaštvo u kom žive Romi, gradske vlasti su pokazale da zapravo ne žele da se bave poboljšanjem uslova života ljudi, već samo unapređenjem medijske slike našeg grada.

Nećemo dopustiti da se na ovaj način ponižavaju naši sugrađani i da se krivotvori realnost, jer se prava slika Srbije dobija tek kada se jedna pored druge stave slike Belvila i romskih naselja, korupcije na najvišem nivou i otpuštenih radnika, privatizacije univerziteta i Univerzijade koja je važnija od ljudskih života i dostojanstva. Zahtevamo da se ODMAH ukloni ograda oko romskih naselja u Bloku 67 i da se počne sa pronalaženjem adekvatnih načina za poboljšanje životnih uslova stanovnika najugroženijih naselja u gradu.

Ne pristajemo da se za "dobrobit grada" deo naših sugrađana zatvara u geto!

Ne želimo Univerzijadu koja gazi ljudsko dostojanstvo!

Ne želimo vlast za koju kapital ima prednost nad životom i za koju rasizam predstavlja jedan od glavnih postulata upravljanja.

Pozivamo sve zainteresovane koleginice i kolege sa kulturno-umetničke scene da nam se pridruže i pomognu u realizaciji kulturnih programa, umetničkih radionica, akcija kuvanja, filmskih projekcija itd.

Druga scena
platforma beogradske nezavisne kulturno-umetničke i aktivističke scene
www.drugascena.org

JUN 2009



DRUGA SCENA
Vas poziva na

PROTEST PROTIV LOGORA BELVIL

Petak, 26. jun, 2009.
17:00
Novi Beograd, ispred tržnog centra Delta City

ANTIFAŠISTIČKA KAMPANJA

Posebno molimo kolege i saradnike iz štampanih, elektronskih i interaktivnih medija da podrže ovu akciju time što će objaviti vest o mestu i vremenu održavanja protesta, kao i saopštenje Druge scene.

PODRŠKA PROTESTU I SAOPŠTENJE ZA JAVNOST DRUGE SCENE:

Inicijativa samoorganizovanih grupa, organizacija i pojedinaca/ki iz oblasti savremenih umetnosti, teorije i aktivizma - Druga scena najoštrije osuđuje postupke gradskih vlasti i organizatora Univerzijade prema stanovnicima romskih naselja u Bloku 67, kod novoizgrađenog naselja Belvil.

Posle decenija ignorisanja njihovih problema i odbijanja čelnika Beograda da im pruže najosnovnije uslove za život, otišlo se korak dalje u diskriminaciji naših sugrađana pod izgovorom ostvarivanja bezbednosnih uslova za održavanje Univerzijade. Podizanjem ograde oko naselja i uvođenjem nadzora policije, čiji je pravi cilj da se od gostiju iz inostranstva i javnosti sakrije "sramota" - beda i siromaštvo u kom žive Romi, gradske vlasti su pokazale da zapravo ne žele da se bave poboljšanjem uslova života ljudi, već samo unapređenjem medijske slike našeg grada. Stanovnicima naselja je ovim činom ograničeno kretanje, a samim tim i uskraćena mogućnost da rade, kao što im je i u velikoj meri otežan prisutp vodi.

Nećemo dopustiti da se na ovaj način ponižavaju naši sugrađani i da se krivotvori realnost, jer se prava slika Srbije dobija tek kada se jedna pored druge stave slike Belvila i romskih naselja, korupcije na najvišem nivou i otpuštenih radnika, privatizacije univerziteta i Univerzijade koja je važnija od ljudskih života i dostojanstva. Zahtevamo da se ODMAH ukloni ograda oko romskih naselja u Bloku 67 i da se počne sa pronalaženjem adekvatnih načina za poboljšanje životnih uslova stanovnika najugroženijih naselja u radu.

Ne pristajemo da se za "dobrobit grada" deo naših sugrađana zatvara u geto!
Ne želimo Univerzijadu koja gazi ljudsko dostojanstvo!
Ne želimo vlast za koju kapital ima prednost nad životom i za koju rasizam predstavlja jedan od glavnih postulata upravljanja.

Druga scena,
platforma beogradske nezavisne kulturno-umetničke i aktivističke scene

www.drugascena.org


15.06.ponedeljak u 20h
Izložba finalista/kinja i proglašenje dobitnika/ce nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2009
Učesnici/ce izložbe, finalisti/kinje "Mangelos" nagrade: Aleksandrija Ajduković, Dušica Dražić, Zorica Čolić, Ivana Smiljanić, Ranko Travanj
Organizacija: Kontekst galerija i DEZ ORG

Nagrada "Dimitrije Bašićević Mangelos" je osnovana 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for a Civil Society (FCS) iz Njujorka kao deo projekta Young Visual Artists Awards (YVAA) sa idejom uspostavljanja godišnje nagrade koja za cilj ima da omogući jednom mladom umetniku/ci iz Srbije rezidencijalni boravak u Americi. Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašićevića Mangelosa. Rezidencijalni boravak u Njujorku traje šest nedelja. Smeštaj, troškovi vize, zdravstvenog osiguranja, putni troškovi kao i per diem su obezbeđeni od strane fondacija: The Foundation for a Civil Society i Trust for Mutual Understanding. Boravak uključuje korišćenje studija u ISCP (International Studio and Curatorial Program) koji predstavlja jedan od najznačajnijih rezidencijalnih programa za mlađe umetnike i umetnice danas.

Od 2006. godine Nagradu organizuju Kontekst galerija i umetnička asocijacija DEZ ORG iz Beograda. Organizacija nagrade podrazumeva: selekciju žirija, konkurs, žiriranje, ceremoniju dodele nagrade, grupnu izložbu finalista i finalistkinja i samostalnu izložbu dobitnika/ce nagrade.
Žiri u sastavu: Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, Beograd) i Ivan Petrović (umetnik, dobitnik Mangelos nagrade za 2008. god) je, uzimajući u obzir glasove učesnika/ca konkursa glasanjem odabrao finaliste i finalistkinje, i na otvaranju izložbe će saopštiti odluku o pobedniku/ci.

Izložba će biti otvorena do 3. jula, svakim radnim danom od 16h do 20h.

Podrska: Foundation for a Civil Society (FCS), Trust for Mutual Understanding (TMU), Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda

http://www.mangelosnagrada.org.rs/
http://www.yvaa.net/

Katalog preuzmite ovde

Zemlja ljudskih prava: Umetničke analize i vizije situacije ljudskih prava u Evropi

Rat je mir: ne ratu - ne torturi - ne kapitalizmu

Umetnici/ce: Internacional Errorista (Argentina), Noel Douglas (Velika Britanija), Marina Gržinić i Aina Šmid (Slovenija), Petra Gerschner (Nemačka), Feld für Kunst (Nemačka), Gülsün Karamustafa (Turska), Carlos Motta (Kolumbija/SAD), Oliver Ressler (Austrija), Walter Seidl (Austrija), David Thorne (SAD)

Projekat je, takođe, doprinos mobilizaciji za protest protiv NATO samita 2009, koji je održan povodom 60-te godišnjice najmoćnije ratne alijanse u Baden Badenu (Nemačka) i Strazburu (Francuska), kao i međunarodnim anti ratnim pokretima.

Kapitalistička globalizacija i globalni rat formiraju dve strane jednog novčića: dominantni politički sistem više ne može da ponudi nove perspektive osim onih koje se tiču upravljanja krizom, donacijom milijardi bankama ili naoružavanjem okupiranih zona. Ovo vodi sve većoj militarizaciji društva širom sveta, unutar i ka spolja. Globalni rat nema vremenskih niti prostornih ograničenja, nema početka ni kraja. Rat je Mir. U našem sadašnjem svetskom poretku, nema više stanja mira bez rata. Vojska je postala esencijalno sredstvo za upravljanje globalnom krizom: bilo u graničnim vojnim jedinicama EU i SAD protiv prava na slobodnu migraciju, smanjenju ugrožavanja klime, obezbeđivanju sirovina i trgovinskih kanala, npr. u Gvantanamu, Avganistanu, ili u rastućoj militarizaciji svakodnevnog života u metropolama, kao i ekspanziji autoritativne nadgledajuće države.

DVD "Rat je mir" nudi umetničku i političku intervenciju besplatno. Može biti korišćen od strane svih anti-militarista/kinja za projekcije u javnom prostoru, za izložbe, u političkim i kulturnim institucijama, bioskopima, političkim događajima i akcijama.

http://www.holy-damn-it.org/videos/index.html

15.04. sreda u 20h
Poster kampanja
Zemlja ljudskih prava: Umetničke analize i vizije situacije ljudskih prava u Evropi

Autori/ke postera treće kampanje: Nikolin Bujari (Tirana / Albania), Freee (Sheffield / Great Britain), Maryam Jafri (Copenhagen / Denmark), Michaela Thelenová (Ústí nad Labem / Czech Republic)

"Zemlja ljudskih prava" je projekat koji se bavi statusom kvo ljudskih prava u Evropi viđenim kroz perspektivu vizuelne umetnosti. Projekat se bavi ovom temom na analitički i vizionatski način. Tokom tri godine diskurs ljudskih prava u Evropi će prodreti u širu javnost umetničkim sredstvima. Diskusija bi trebalo da bude zasnovana na temi "pred vlastitim vratima" ili "unutar vlastite kuće". Zamišljeno je da planirane aktivnosti dopru do široke publike i učine nas svesnim sledeće činjenice: na različitim nivioma ljudska prava nisu ni u Evropi zagarantovana!

Sastavni deo dugorocnog projekta Land of Human Rights je poster kampanja, koja će se drugu godinu zaredom događati između ostalog i u Kontekst galeriji. Od septembra 2007, set od 4 postera se štampa na svakih šest meseci. Prednja strana postera predstavlja radove umetnika/ca, a na zadnjoj strani se nalaze kratki tekstovi teoretičara/ki ili aktivista/kinja ljudskih prava, koji će tematizovati trenutna pitanja ljudskih prava.

Cilj kampanje je da se ljudi informisu sa svojim pravima i da se podigne svest o pitanju trenutnih ljudskih prava kod velikog dela populacije.

Land of Human Rights je razvio i organizovalo < rotor > udruženje za savremenu umetnost, Grac, Austrija u saradnji sa pet zemalja - Slovenija, Hrvatska, Nemačka, Češka i Mađarska.

Posteri se besplatno dele do 07.05.2009.

http://www.landofhumanrights.eu/eng/current/index.html

PROTEST!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! PROTIV RASIZMA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

PRIJAVITE SE NA NAŠU LISTU KAKO BI DOBIJALI/E INFORMACIJE O PROTESTIMA!!!!!


08 april 2009
Novi napadi na Rome

Preksinoć (u noći između 6. i 7. aprila) u 2.30h posle ponoći grupa neonacista je napala romsko naselje koje se nalazi u blizini Otvorenog tržnog centra ("buvljaka") na Novom Beogradu.

Prema rečima očevidaca 20-30 napadača dovezlo se sa dva kombija i bili su naoružani noževima i metalnim šipkama. Uz uzvike "selićemo vas" napali su grupu dece, žena i muškaraca koji su sedeli na otvorenom. Nekoliko dece je pretučeno a jedan mladić je teže povređen kada je pogođen flašom u glavu. Nekoliko starijih ljudi je kolabiralo u strahu i panici koja je nastala. Neonacisti su pobegli tek nakon što se 50ak muškaraca iz obližnjih baraka organizovalo u odbranu naselja. Prisutna policija (njih 5-6 koji su dežurali u naselju) nije reagovala, pod izgovorom da "nemaju pravo da se mešaju".

Novinari koji su narednog jutra (kao i svih ovih dana) izveštavali iz romskih naselja nisu izvestili o ovom događaju.

(Ljudi sa kojima smo razgovarali obavestili su nas o još jednom napadu neonacista koji se desio pre nekoliko meseci. Tada su na barake u obližnjem naselju bačeni molotovljevi kokteli, u vreme dok su se u njima nalazili ljudi. Jedno dete je zadobilo teške opekotine usled kojih je naknadno izgubilo život.)

Ranije istog dana, 6. aprila oko 9h ujutru desio se još jedan incident u Resniku. Romi ovde žive u prihvatilištu za izbeglice koje se nalazi na periferiji naselja. Nepoznata grupa ljudi je zapalila šumu i livadu koji se nalaze pored prihvatilišta. Vatrogasci su se pojavili i zaustavili požar tek nakon što je došao nadomak zgrade. Ljudi su u strahu da uopšte napuštaju prihvatilište jer moraju da ga organizovano brane.

Prihatilište u kom živi 46 porodica je stalna meta napada i pretnji. U napadima obično učestvuju grupe od 10-15 osoba. Ljudi se plaše za bezbednost dece u školama, a ne smeju ni pojedinačno da idu do lokalnih radnji. Poverenje u policiju ne postoji, jer su često privođeni u policijske stanice i premlaćivani tokom informativnih razgovora.

Izvor: Queer Beograd

http://www.queerbeograd.org/index.php/vesti/vesti/novi-napadi-na-rome.html

_______________________________________________________________________________________________________________________

OTVORENO PISMO POVODOM PRINUDNOG ISELJENJA 47 ROMSKIH PORODICA


Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom prinudnog iseljenja 47 romskih porodica koje su živele u neformalnom naselju u bloku 67 na Novom Beogradu. Posle prinudnog iseljenja i rušenja improvizovanih kuća, na ulici je ostalo 128 Roma, od kojih je 84 dece. Posle četiri dana i nekoliko pokušaja, ovi građani se i dalje nalaze bez ikakvog alternativnog smeštaja.

Jedini do sada ponuđeni alternativni smeštaj odnosio se na kontejnere u naselju Boljevci (opština Surčin). Pošto su romske porodice prihvatile ovaj privremeni alternativni smeštaj, postavljena su prva tri kontejnera. Posle demoliranja i pokušaja paljenja, građani Boljevca su otvoreno pretili da će sprečiti boravak Roma u njihovom komšiluku. Isključivo zbog otvorene mržnje građana Boljevca, romske porodice su zatražile da se pronađe druga alternativna lokacija.

Smatramo da je neprihvatljiva praksa odustajanja od odluka o alternativnom smeštaju samo zbog javno iskazanih rasnih predrasuda ili otvorenog rasizma dela većinskog stanovništva u nekom od naselja u Beogradu. Ovakvi protesti su u proteklih nekoliko godina organizovani u Zemun polju, Kamedinu, Novom Beogradu, Ovči i Batajnici. Otvoreni ili prikriveni rasizam prema građanima romske nacionalnosti nikada nije kažnjavan do sada, dok su u isto vreme prinudna iseljenja i rušenja romskih naselja uvek vršena uz punu asistenciju policije.

Imajući u vidu da je Srbija država članica Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji garantuje pravo na stanovanje, uključujući i alternativno zbrinjavanje u slučajevima prinudnog iseljenja, očekujemo od Vas da učinite sve u okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja kako bi svih 47 porodica dobilo krov nad glavom bez odlaganja. Očekujemo da građani pogođeni ovim i bilo kojim budućim prinudnim iseljenjem budu unapred zbrinuti, na način koji to predviđaju Opšti komentari 4 i 7 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Zahtevamo od Vas da javno osudite sve izjave kojima se Romima poriče osnovno ljudsko pravo na slobodu nastanjivanja koje je garantovano članom 39. Ustava Republike Srbije, jer ne postoje zakonski osnovi da se bilo kom građaninu Srbije zabranjuje boravak ili nastanjivanje u Beogradu ili bilo kom drugom gradu. Država mora poštovati želju bilo kog građanina da dođe i ostane u Beogradu, bez obzira na etničku pripadnost. Takođe, eventualne nemoralne ili nezakonite radnje jednog od predstavnika Roma, ne mogu biti izgovor za negiranje prava na alternativni smeštaj. Istovremeno, najnovije najave gradskih vlasti Beograda da će zbrinuti samo žene sa decom, dok bi muškarci morali da se snalaze sami, predstavlja kršenje evropskih standarda o poštovanju privatnog, porodičnog života i doma koje je garantovano članom 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu da nedavno usvojeni Zakon protiv diskriminacije danas stupa na snagu, a da je sutra 8. aprila, Svetski dan Roma, očekujemo od Grada Beograda i Vlade Republike Srbije:

U vezi sa iseljenjem romskih porodica iz bloka 67

1. Puno poštovanje prava na stanovanje, tako što bi se svim porodicama obezbedio alternativni smeštaj u koji se mogu odmah preseliti (u skladu sa Opštim komentarima broj 4 i 7 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava)

2. Obezbeđivanje minimalnih infrastrukturnih uslova koji se tiču vode, struje i sl. na bilo kojoj lokaciji koja bude odabrana

3. Nadoknada vrednosti uništene imovine i hitna materijalna, medicinska i humanitarna pomoć svakoj porodici bez obzira na posedovanje ili neposedovanje dokumenata ili bilo koju drugu okolnost

4. Kažnjavanje svih otvorenih ili prikrivenih akata rasizma i/ili raspirivanja etničke/nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Policija mora da reaguje kako bi zaštitila građane romske nacionalnosti, ali i da osigura potpunu primenu odluke o alternativnom smeštaju

5. Uzdržavanje od izjava kojima se negira pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja, a koje je garantovano članom 39. Ustava Republike Srbije. Proterivanje sa teritorije jednog grada ne postoji u pravnom sistemu Republike Srbije, a za ograničenje slobode nastanjivanja ne postoje nikakvi zakonski preduslovi

6. Uzdržavanje od izjava kojima se negira pravo na stanovanje podelom romske zajednice na "bolje" (integrisane) i "lošije" (koji žive u ilegalnim naseljima), kao i praksu izjednačavanja svih porodica sa jednim od predstavnika koji nije pogođen prinudnim iseljenjem. Takođe, predstavnici države treba da prestanu sa izjavama o tome kako Romi prodaju ili zloupotrebljavaju svoju decu. Ovakvim izjavama se dodatno podstiču rasne predrasude među ostalim građanima

U vezi sa budućim prinudnim iseljenjima romskih porodica

1. Usvajanje i primena jasne strategije za slučajeve prinudnih iseljenja iz nelegalnih naselja

2. Ostavljanje razumnog roka i pravnih sredstava stanovnicima ovih naselja prilikom donošenja svake pojedinačne odluke o iseljenju

3. Upoznavanje stanovnika naselja sa lokacijom i tipom alternativnog smeštaja. Lokacija mora biti dostupna, adekvatna i omogućiti boravak

4. Kažnjavanje svih rasističkih incidenata i/ili govora mržnje prilikom realizacije odluke o alternativnom smeštaju

5. Puno poštovanje ljudskog dostojanstva, prava na dom i porodicu kao osnovnih ljudskih prava svakog građanina Srbije

6. Obezbedenje sigurnosti i slobode od uznemiravanja na lokaciji na kojoj je alternativni smeštaj ponuđen

7. Uzdržavanja od negacije osnovnih ljudskih i manjinskih prava romske zajednice, kao i prihvatanje i rešavanje specifičnih problema romske populacije u Srbiji, a najviše: nedostatak osnovnih dokumenata, obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i diskriminacija u pristupu javnim mestima

8. Aktivna saradnja sa svim inicijativama koje imaju za cilj poboljšanje položaja Roma (npr. Dekada Roma) i pomoć koju pružaju lokalne i međunarodne organizacije, a ne potpuno odbacivanje međunarodne pomoći u izjavama predstavnika vlasti

Molimo vas da nas o svim preduzetim merama izvestite.

S poštovanjem,

Žene u crnom

Centar za mir i razvoj demokratije

Centar za unapređivanje pravnih studija

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Inicijativa mladih za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava

Queeria, centar za promociju kulture nenasilja i različitosti

List Republika

Socijaldemokratska unija

Urban In, Novi Pazar

Škart

Švedski Helsinški odbor za ljudska prava

Gej-Strejt Alijansa

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava

Udruženje studenata sa hendikepom

Inicijativa za inkluziju VelikiMali

Gayten LGBT

Anti-trafiking centar

Odbor za ljudska prava Valjevo

Odbor za ljudska prava Niš

Odbor za ljudska prava Negotin

Vojvođanski centar za ljudska prava

Građanski forum Novi Pazar

Odbor za ljudska prava Vranje

Beogradski centar za ljudska prava

Fond za humanitarno pravo

Rekonstrukcija Ženski fond

Glas razlike

Udruženje Roma "Oaza"

Demokratsko udruženje Roma

Romska partija

Biro za kulturu

Savez antifašista Srbije

Grupa Pravo na grad

Kontekst

Žene za mir Leskovac

Forca, Požega

Građanska čitaonica Libergraf, Užice

____________________________________________________________________________________________

Danas, subota 3.april u 13h ispred Gradske skupstine

Protest i solidarnost s Romima ciji su domovi nasilno sruseni u Bloku 67

U petak rano ujutru, iako nije prosao rok od 15 dana koji su im vlasti samo dan ranije dale da se isele, pocelo je siledzijsko izbacivanje i nasilno rusenje baraka u Bloku 67. Stanovnici ovog naselja kazu da je rusenje pocelo na prepad oko 6 ujutru uz jaku podrsku policije i specijalaca. Zbog policijske brutalnosti, dve zene je odvezla hitna pomoc. Ljudima je sva imovina ostala zatrpana u rusevinama. Deo njih provodi noc ispred Gradske skupstine, bez tople odece, cebica, hrane, a bolesnima su cak i lekovi ostali zatrpani u rusevinama. Stanovnici naselja kazu i da su ih tokom dana provocirali i plasili i neidentifikovani mladici na motorima.

U medjuvremenu, nije nadjen nikakav alternativni smestaj, niti se razmislja o tome. Gradonacelnik Djilas je samo izjavio da je "neophodno da se oni pomere odatle da bi bio napravljen novi bulevar koji je potreban za razvoj grada i za odrzavanje svih manifestacija koje slede" uz konstataciju da ce reagovati policija ukoliko pokusaju da blokiraju ulicu. Svemu je prethodila medijska kampanja u kojoj se pod izgovorom "bezbednosti" i "slike grada" tokom Univerzijade opravdava proterivanje Roma iz naselja na Novom Beogradu. Svojim izjavama gradonacelnik Beograda Dragan Djilas dobrineo je sirenju fasistickog odnosa prema Romima kao i opravdavanju rusenja njihovih kuca. Gradski funkcioneri kao "alternativu" preseljenju nude izgradnju ograde oko ovog naselja kako "se ne bi videlo ruglo grada tokom Univerzijade".

Znaci li to da ce se Univerzijada platiti i ljudskim zivotima ako je potrebno?

Nasi sugradjani koji su ostali bez domova su reseni da se bore za svoja prava, prava na zivot, slobodu, dom, rad.

Danas (subota) u 13 casova bice odrzan protest protiv bahatog ponasanja kojim bi vlast da resava probleme grada. Podrzite ljude koji su na ovaj siledzijski nacin izbaceni na ulicu. Moramo pomoci nasim sugradjanima, ne smemo dozvoliti da se ljudima ruse domovi, da se grade fasisticki zidovi i ljudi ogradjuju u geto!

http://www.roma-kosovoinfo.com

http://www.youtube.com/user/pravonanaseljetv

http://www.youtube.com/user/pravonanaseljetv

http://picasaweb.google.com/pravonagradbg/RusenjeRomskihBarakaUBloku67NaNovomBeogradu_342009?feat=directlink

http://picasaweb.google.com/pravonagradbg/SolidarnostSaRomima_442009?feat=directlink



MART 2009



25.02. - 20.03.
Izlozba Beogradske beleske, Minna L. Henriksson

Minna L. Henriksson je provela tri meseca u Beogradu kao gosca Kontekst galerije. Tokom ovog perioda ona je istrazivala beogradsku scenu savremene umetnosti, mapirajuci profesionalne i privatne/licne veze medju njenim clanovima/icama. Istrazivanje je sprovela kroz niz neformalnih razgovora sa akterima i akterkama scene. Rezultat je izlozba belezaka i nalaza koje je Minna mapirala tokom tromesecnog uvida u lokalnu kulturnu i socijalnu mrezu. Poslednjih godina umetnica je napravila slicna istrazivanja u Istanbulu, Zagrebu i Ljubljani.

Minna L. Henriksson (1976.) je vizuelna umetnica ciji se rad zasniva na istrazivanjima. Zainteresovana je za belezenje i analiziranje skrivenih i ociglednih ideoloskih konstrukta struktura moci u savremenim drustvima. Trenutno se posebno fokusira na nacionalizam i druge forme kolektivnih indetiteta. Zivi i radi u Helsinkiju i Instanbulu. Poslednjih godina je ucestvovala i izlagala na rezidencijalnim programima u jugoistocnoj Evropi. Izlozba je otvorena do 20. marta, 2009. Radnim danima od 16h do 20h.

Projekat je podrzan od strane Finske fondacije kulture.

FEBRUAR 2009

21.02. subota, od 15h do 20h
Matine party!!!

Drage i dragi,

Kontekst galerija ce u subotu proslaviti svoj treci rodjendan! Tom prilikom cemo predstaviti i pokloniti nasim gostima/scama trogodisnju arhivu Kontekst programa!

Zahvaljujemo nasoj publici, saradnicima/ama, drugarima/cama, volonterima/kama, komsijama/nicama i svima onima koji su Kontekst program ucinili mogucim!

Kontekst galerija je samoorganizovan, nekomercijalan alternativni prostor koji se nalazi u Centru za kulturu "Stari grad" u Beogradu.

Kontekst galerija je pokrenuta kao program Foruma mladih Centra za kulturu Stari grad zahvaljujuci otvorenosti direktorke Ljubice Beljanski Ristic koja je omogucila prostor delovanja Kontekst galerije, finansijsku i logisticku podrsku, cime je bila pokrenuta inicijativa transformacije jednog dela kulturnog centra u galeriju koja sluzi kao izlozbeni prostor, ali i kao mesto alternativnog obrazovanja i istrazivanja u oblasti savremene vizuelne umetnosti i kulture. Kontekst galerija je zvanicno otvorena 11. februara 2006. Od avgusta 2007. godine, Kontekst galerija se razvija u okviru neprofitne platforme za savremenu umetnost i kulturu - Kontekst ali i dalje kao program Centru za kulturu "Stari grad". Period od tri godine prekarnog rada galerije (i centra) predstavlja jedan pokusaj unapredivanja, odrzavanja i borbe za delovanje u uslovima konstantne neizvesnosti mogucnosti koriscenja fizickog prostora za rad, pokusaj opstanka i realizacije nekomercijalnih programa u instituciji kulture koja pokusava da opstane u vreme kada "zakoni" privatizacije, profita i kapitala sve vise odreduju svaki oblik kulturnog delovanja.

Tokom protekle tri godine rada, Kontekst galerija je pre svega predstavljala radove mladih umetnika/ca, pokretala diskusije o fenomenima u savremenoj umetnosti, kulturi i drustvu. Kroz izlozbe, prezentacije, predavanja, panel diskusije, radionice itd. Kontekst galerija je tezila iniciranju i razvijanju kritickog diskursa u savremenoj umetnosti i kulturi. Rad na koncipiranju programa galerije i njegovoj realizaciji je za nas ujedno predstavljao i proces samoobrazovanja, refleksije, samokritike i promisljanja. Stoga se program galerije menjao u pravcu jasnije i doslednije vizije i profilisanja naseg delovanja u jednom drustvenom okviru. Ono do cega smo, tokom rada i konstantnog procesa ucenja i interakcije sa lokalnim i internacionalnim, umetnickim i - sto je jako vazno - aktivistickim scenama dosle/i, razumevanje je naseg rada kao jedne vrste prostora za kriticko i politicko delovanje kroz savremenu umetnost i kulturu.


23.02. ponedeljak, 19h
Apstraktni kabinet i prica o modernoj umetnosti
Alfred Barr, saradnik Muzeja americke umetnosti, Berlin
predavanje i slajd-projekcija

Prica Alfreda Barra se odnosi na nastanak i konsekvence razlicitih koncepcija moderne umetnosti polazeci od slucaja Apstraktnog kabineta. Ovaj kabinet je 1928. godine osmislio i realizovao sovjetski avangardni umetnik El Lisicki, na poziv direktora Provinzial muzeja u Hanoveru Aleksandra Dornera. Kabinet je bio specijalno dizajnirana soba u kojoj je po prvi put u jednom klasicnom evropskom muzeju izlagana apstraktna umetnost. Ubrzo nakon otvaranja, Kabinetje postao jedna od najznacajnijih postavki muzeja u Hanoveru. Alfred Barr je povodom toga izjavio: "Galerija apstraktne umetnosti u Hanoveru je verovatno najcuvenija soba umetnosti XX veka na svetu." Ovaj Kabinet je kasnije uticao na promisljanje izlagacke prakse medju muzejskim profesionalcima sirom sveta.

Nakon dolaska nacional-socijalista na vlast i sprovodjenja nacionalisticke ideologije u kulturi, Kabinet biva demontiran 1936 godine. Vec naredne godine vecina radova iz Kabineta zavrsava na izlozbi Degenerisna umetnost a sam Dorner emigrira u SAD.

Tek nakon jedne decenije nakon rata secanja i narativi o modernoj umetnosti su ponovo pocela da ozivljavaju u Evropi. Medjutim, u Njujorku je upravo kanon o politickom i umetnickom znacaju apstrakcije koji je uspostavio Muzej moderne umetnosti (MoMA) predvodjen Alfredom Barrom, ocuvao svest o vaznosti Kabineta. U Evropi se znatno kasnije vratilo secanje na Kabinet i tek 1962. je predstavljen sa dve velike fotografije na izlozbi Dvadesete godine u Hanoveru (Die Zwanziger Jahre in Hannover) u Kunstverein Hanover. Kabinet je rekonstruisan 1968. u originalnom prostoru, medjutim bez originalnih radova. Instalacija je kasnije prebacena u Sprengel muzej u Hanoveru, gde se i danas nalazi.

Ovo izlaganje je pripremljeno povodom nedavno otvorene izlozbe Kabinet apstrakcije – original i kopija (Kabinett der Abstrakten - Original and Facsimile) u organizaciji Muzeja americke umetnosti u Berlinu i Halle fur Kunst Luneburg. Na izlozbi je izvedena delimicna rekonstrukcija samog kabineta ali i sireg konteksta u kome je on nastao a zatim i nestao.

U radu sa kopijama unistenih dela, prati se Dornerova ideja o originalu i kopiji kao i misao Valtera Benjamina da su "kopije secanja". Da bi se kreirao kompleksan prostor secanja, izlozba ukljucuje razlicite vrste referentnog materijala i izlozenih eksponata kao sto su platna, knjige, katalozi, filmski snimci i zvuk. Kako je Valter Benjamin rekao: "Artefakti na ovoj izlozbi nisu umetnicki dela. To su pre suveniri, izabrani uzorci naseg kolektivnog pamcenja."

Muzej americke umetnosti u Berlinu je obrazovna institucija posvecena sakupljanju, ocuvanju i izlaganju secanja prevashodno na modernu americku umetnost, koja je predstavljena u Evropi tokom Hladnog rata. Radi se o izlozbama koje su doprinele uspostavljanju prvog posleratnog zajednickog kulturnog identiteta u Evropi baziranog na individualizmu, internacionalizmu i modernizmu. Muzej je baziran na cuvenoj izlozbi Kubizam i apstraktna umetnost Alfreda Barra iz 1936. godine, izlozbi koja je istorizovala modernu umetnost po prvi put prema internacionalnim pokretima a ne prema nacionalnim skolama.
http://whatismodernart.de/


25.02. sreda, 20h
Izlozba Beogradske beleske, Minna L. Henriksson

Minna L. Henriksson je provela tri meseca u Beogradu kao gosca Kontekst galerije. Tokom ovog perioda ona je istrazivala beogradsku scenu savremene umetnosti, mapirajuci profesionalne i privatne/licne veze medju njenim clanovima/icama. Istrazivanje je sprovela kroz niz neformalnih razgovora sa akterima i akterkama scene. Rezultat je izlozba belezaka i nalaza koje je Minna mapirala tokom tromesecnog uvida u lokalnu kulturnu i socijalnu mrezu. Poslednjih godina umetnica je napravila slicna istrazivanja u Istanbulu, Zagrebu i Ljubljani.

Minna L. Henriksson (1976.) je vizuelna umetnica ciji se rad zasniva na istrazivanjima. Zainteresovana je za belezenje i analiziranje skrivenih i ociglednih ideoloskih konstrukta struktura moci u savremenim drustvima. Trenutno se posebno fokusira na nacionalizam i druge forme kolektivnih indetiteta. Zivi i radi u Helsinkiju i Instanbulu. Poslednjih godina je ucestvovala i izlagala na rezidencijalnim programima u jugoistocnoj Evropi. Izlozba je otvorena do 20. marta, 2009. Radnim danima od 16h do 20h.

Projekat je podrzan od strane Finske fondacije kulture.

Izlozba je otvorena do 20.03.


27.02. petak, 19h
Razgovor o radu Beogradske beleske, Minna L. Henriksson

JANUAR 2009


28.01. sreda, 20h
Danilo Prnjat, Umetnost kao akcija u javnom prostoru
otvaranje izložbe



Kako performansi Danila Prnjata predstavljaju akcije/intervencije u svakodnevnom, javnom, "realnom", a ne u specijalnom (galerjiskom, muzejskom, scenskom) prostoru i vremenu, izložba u Kontekst galeriji nudi jedinstvenu priliku da se stekne uvid u opus ovog umetnika. Na šest monitora emitovaće se video snimci performansa koje je Prnjat izveo tokom poslednje dve godine, uz prateću dokumentaciju o radovima.
Kao umetnik Prnjat interveniše u domenu političke realnosti izvodeći kontraverzne, ponekad i zakonski problematične akcije i manipulacije kojima eksplicira određeni društveni problem. Njegov rad zalazi u domen aktivizma, pri čemu umetnik deluje putem ekcesa, kao gerilac (slobodni strelac) ili haker koji upada u sistem i napada ga iznutra. Najčešće koristi kontraverzni metod koji se sastoji u izolovanju određenog društveno-politički problematičnog fenomena koji razotkriva izvodeći ga do njegovog ekstrema.

Radovi Danila Prnjata su do sada izvođeni i izlagani u Srbiji, Crnoj Gori, Italiji, Austriji, Rusiji, Sloveniji, Francuskoj, Českoj, Singapuru itd. Za svoj rad je više puta nagrađivan u zemlji i inostranstvu, ali je nailazio i na osporavanja.

Danilo Prnjat je rođen 1982.u Herceg Novom. Završio je Akademiju Likovnih Umetnosti u Novom Sadu. Stvara u oblasti performansa i intermedijskih istraživanja. Jedan je od najprovokativnijih umetnika svoje gemeracije. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Izlozba je otvorena do 20.2.2009.



DECEMBAR 2008

15.12. ponedeljak u 20h
Izložba finalista/kinja nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos
Marina Marković, Goran Micevski, Andrea Palašti, Ivan Petrović - dobitnik nagrade, Ivana Smiljanić



Žiri je u sastavu: Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad), Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, DEZ ORG, Beograd) i Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica "Mangelos" nagrade za 2007. god, Roterdam), uzimajući u obzir glasove učesnika/ca konkursa glasanjem, odabrao dobitnika, finaliste i finalistkinje.

Izložba je otvorena do 23.01.2009.

http://www.mangelosnagrada.org.rs


NOVEMBAR


20.11. utorak, 19h
Projekcija filma "5 fabrika - radnička kontrola u Venecueli" (Dario Azzellini i Oliver Ressler) + razgovor o radničkoj borbi u Jugoremediji (Zrenjanin)
Učestvuju: Nina Hoechtl, Vladan Jeremić, Ivan Zlatić
Moderator: Marko Miletić

U svom drugom filmu, koji se bavi političkim i društvenim promenama u Venecueli, a koji je snimljen nakon filma "Venecuela odozdo" (67 min., 2004), pod nazivom "5 Fabrika - radnička kontrola u Venecueli" (81 min., 2006), Azzellini i Ressler se bave industrijskim sektorom. Promene u venecuelanskoj proizvodnoj sferi demonstrirane su u okviru pet velikih kompanija u raznim regionima: tekstilnoj kompaniji, fabrici aluminijumskih proizvoda, fabrici za preradu paradajeza, fabrici za preradu kakaoa i fabrici papira. Svuda se radnici bore za različite oblike kooperacije ili samoupravljanja, koje vlada podržava putem kredita. "Proizvodna linija praktično upravlja fabrikom", kaže Rigoberto López iz fabrike tekstila "Textileros del Táchira", stojeći ispred kada s parom. A radnica na mašini za preradu tekstila Carmen Ortiz sumira iskustva na sledeći način: "Raditi za kolektiv je mnogo bolje nego raditi za drugog - raditi za drugog je isto što i biti rob tog drugog".

Protagonisti koji su predstavljeni na pet različitih proizvodnih lokacija daju uvid u načine alternativnog organizovanja i modele radničke kontrole. Mehanizmi i poteškoće samoupravljanja objašnjeni su kao i proizvodni procesi. Prikaz mašinskih procesa može se čitati kao metafora mašine za snove "Bolivarskog procesa", kroz nade i želje koje podstiče kod radnika. Situacija u pet fabrika je promenljiva, ali im je zajednička potraga za boljim modelima proizvodnje i življenja. Ovo ne znači samo konkretno poboljšanje za radnike. Aury Arocha, labaratorijski analitičar u fabrici kečapa "Tomates Guárico", naglašava da je razlika između "društveno proizvodnih kompanija" (EPS) i kapitalističkih korporacija u tome što EPS "radi za zajednicu i društvo". Carlos Lanz, predsednik druge po veličini fabrike aluminijuma u Venecueli, Alcasa, postavlja ključno pitanje: "Kako je moguće da kompanija napreduje ka socijalizmu u kapitalističkim okvirima?"
Film se završava produženom sekvencom sastanka upravnog odbora Alcasa-e, kompanije koja zapošljava 2.700 radnika, i diskusijom o ko-upravljanju i promenama u proizvodnim odnosima kojima se teži.

Film će predstaviti umetnica iz Beča Nina Hoechtl, koja trenutno boravi u Beogradu na rezidensi programu AIR 08 koji Rotor iz Graca (Austrija) organizuje u saradnji sa Kontekst galerijom. Tokom svog boravka u Srbiji Nina Hoechtl će raditi istraživanje vezano za borbu radnika i malih akcionara u fabrici Jugoremedija iz Zrenjanina, kao i o njihovom upravljanju fabrikom. U predlogu projekta na kome bi želela da radi tokom boravka u Srbiji, Nina Hoechtl je referisala na film "5 fabrika- radnička kontrola u Venecueli" Azzellini-ja i Ressler-a kao prikaz mogućih modela radničkog upravljanja - temu koju želi da istraži kroz primer Jugoremedije. Jugoremedija je srpska farmaceutska fabrika koja je bila privatizovana 2000. god. na takav način da je 58% akcija pripalo radnicima a 42% državi. 2002. godine država je prodala svoje akcije Jovici Stefanoviću sumnjivom lokalnom kapitalisti koji se obogatio švercom cigaretama i koji je bio pod poternicom Interpola u vreme kada je kupio akcije Jugoremedije. Kao i drugi kupci u procesu privatizacije u Srbiji, Stefanović nije bio proveren po pitanju pranja novca jer je stav srpske Vlade bio, a i sada je, da je bolje imati prljave pare u privatizaciji nego dopustiti radnicima da upravljaju kompanijom jer "to će nas vratiti u crne dane samoupravljanja"...

Nakon projekcije filma Nina Hoechtl, Vladan Jeremić (Biro za kulturu i komunikaciju) i
Ivan Zlatić (Freedom Fight) će otvoriti diskusiju o borbi radnika i malih akcionara u fabrici Jugoremedija iz Zrenjanina za ostvarivanje svojih prava.

http://freedomfight.net/cms/index.php?page=jugoremedija-fabrika-lekova-ad-zrenjanin---lek-za-srbiju

http://www.ninahoechtl.org/

http://www.ressler.at/content/view/93/lang,en_GB


12.11. sreda u 19 h
Lana Zdravković, Kako ona uživa: Golo čitanje Lakana
otvaranje izložbe
Autorka: Lana Zdravković, Institut za umetničku produkciju i istraživanje Kitch, Ljubljana
www.kitch.si

Video projekcija Kako ona uživa: Golo čitanje Lacana je refleksija o ženskom (seksualnom) užitku, kako ga definiše i premišlja savremena psihoanaliza kroz temeljne autore, kao što su pre svega Frojd i Lakan (autorka u videu čita iz dela Jacquesa Lacana: Encore). To je od izuzetne važnosti jer se kroz premišljanje ovog problema problematizuju širi društveni i politički problemi savremenog društva - ne samo položaj žene u savremenom društvu već i šovinizacija i mačoizacija društva u celom svom dijapazonu, kroz kulturu, umetnost, nauku, o politici i privredi da ne govorimo. To opet ima svoje šire posledice u društvu koje deklarativno deluje pod diktatom demokratije, a u realnosti je duboko šovinističko, to znači takođe i rasističko i nacionalističko (ovu moćnu tvrdnju podkrepljujemo delima Mihaela Foukoa, Etiena Balibara, Žaka Ransiera, Alana Badioua). Zato je borba za ravnopravnost polova ne samo feministični krik (autorka videa nije feministkinja, već politička aktivistkinja) već i pre svega neprikosnoveni zahtev za dubokom jednakošću bez obzira na pol, nacionalnu ali etničku pripadnost, rasu ali različite kulture (ti elementi su u današnjem svetu mnogo povezaniji, nego što to na prvi pogled izgleda). Delo možemo razumeti i kao politički performans, koji traži načine za besklasno društvo, odnosno politiku negospodstva. U današnjem neoliberalnom društvu gde je prekarijat - nesigurni i privremeni oblici rada - postao standard to je ujedno i borba za radnička prava i bolji svet. To je utopistički zahtev, koji stremi da, po ugledu na Imanuela Valerstajna, postane >utopistički< (radikalan a izvodljiv). Ženski polni organ, koji je u današnjem vremenu konformizma i hedonizma potrošačkog društva postao jeftin simbol, u ovom delu je upotrebljen ne kao simbol emocija i lepote već kao simbol razmišljanja i političkog delovanja.

Video, koji je nastao u koprodukciji Instituta za kulturnu produkciju i istraživanje Kitch, Ljubljana (www.kitch.org), Mesta žena - Društva za promociju žena u kulturi, Ljubljana (www.cityofwomen.org) i Multimedije - Performing Art Centra, Skoplje (www.multimedia.org.mk), je bio premijerno prikazan 8. marta 2007 u Ljubljani u okviru festivala Rdeče zore / Crvene zore a kasnije i 8. septembra 2007 u Sarajevu, u okviru festivala fondacije CURE, Pitchwise.

Lana Zdravković je rođena u Beogradu. Živi u Ljubljani. Kao istraživačica zaposlena je na Mirovnom institutu - Institutu za savremene političke i društvene studije. Redovno objavljuje u dnevnim i stručnim časopisima i sarađuje sa Radiom Študent. Završava doktorske studije iz političke filozofije na Slovenačkoj akademiji nauka i umetnosti. Politička je aktivistkinja i umetnica koja deluje pod imenom Kitch. Područja njenog umetničkog delovanja su: neoliberalizacija i ekonomizacija umetnosti, politički performans, pornografija i umetnost, kič i treš art.

Izložba je otvorena do 19.11.


OKTOBAR


24.10. petak, 20 h
Opsta mesta tranzicije
Projekcija i razgovor sa Joanne Richardson
Gostovanje Joanne Richardson je realizovano u saradnji sa Biroom za
kulturu i komunikaciju



Joanne Richradson ce predstaviti kolaboracioni video projekat "Opsta mesta tranzicije" razgovarati o aspektima koji su proizasli iz ovog projekta, fokusirajuci se na revoluciju 1989. godine i
post-komunisticku "tranziciju" u Rumuniji, kao i na i razlici izmedju politicke umetnosti i politickog stvaranja umetnosti." Bice prikazan film "In Transit" a imacemo mogucnost da pogledamo i delove filma "Two or Three Things about Activism".

Opsta mesta tranzicije je kolaborativan video projekat D Media iz Rumunije, Ak-Kraak iz Nemacke, bugarskog Interspace i K:SAK iz Moldavije.Cilj projekta je pokretanje kritickog dijaloga o oblicima tranzicije i drugim alternativama, umesto da se s globalnim trzistem prosto "ide u korak". Projekat je producirao do sada 8 videa na teme koje ukljucuju remapiranja granica i identiteta, transformaciju sredstava za proizvodnju i evoluciju aktivizma.

In Transit je tridesetominutni video dnevnik subjektivnih impresija sadasnjice i secanja iz detinjstva. Dok putujemo Rumunijom u godini njenog prikljucenja Evropskoj Uniji, narativ reflektuje na znacenja
tranzicije, re-upisivanje istorije i odnosa izmedu slika i secanja.

Dve ili tri stvari o aktivizmu je "kontradokumetarac" baziran na razlici koju je jednom davno uspostavio Godara izmedu politickog filma (filma o politickoj borbi) ili politickog snimanja filma. Dok 13 protagonista/kinja iz anarhistickih grupa i ekoloskih aktivista/kinja do NGO-a, diskutuje o aktivizmu u Rumuniji i njegovom istorijskom kontekstu, snimateljka filma reflektuje svoje licne motivacije.

Razgovor sa autorkom ce se fokusirati na estetike i politike, startegije "kontradokumentaraca", kao i na Godarovu misao politickog stvaranja umetnosti, koja predstavlja vaznu implikaciju na aktivisticku umetnost. Snimati jedan film politicki znaci postaviti pitanja o dominantnim formama produkcije zvuka i slike, ali i onim "opozicionim" formama. Danas je velika kolicina aktivisticke umetnosti postala propaganda u opozitu, predvodnik navijaca socijalnih pokreta koja izbegava samo-refeleksiju. Video radovi u ovom projektu pokusavaju da nadu razlicite forme ekspresije, gde se umetnost i otpor susrecu, forme koje preispituju automatizam koji je postao sastavni deo aktivizma.

Joanne Richardson zivi i radi u Kluzu u Rumuniji kao teoreticarka, umetnica i programska direktorka D Media. Ona je urednica Subsola, webzina o aktivistickoj umetnosti, medijskoj teoriji, i autorka dve knjige o digitalnoj kulturi. Pisala je eseje o radikalnoj levici, eksperimentalnom filmu, video aktivizmu, taktickim medijima, slobodnom softveru, mitu autora i copyleftu. Njeni video radovi reflektuju rastuci interes o globalizaciji, nacionalizmu i postkomunizmu, i manifestuju kriticku perspektivu kroz status dokumenta, istorije i memorije.

Commonplaces project: http://www.dmedia.ro/index-e.htm
Memoirs of a video activist: http://translate.eipcp.net/transversal/0307
Est-ethics of counter-documentary:
http://www.artmargins.com/content/feature/richardson.html
Bio and links to other texts:
http://subsol.c3.hu/subsol_2/contributors0/richardsonbio.html


26.09 - 09. 11
49. Oktobarski Salon, Beograd
Umetnik-građanin / Umetnica-građanka
Kontekstualne umetničke prakse


Umetnice i umetnici: Ana Adamović / Antea Arizanović / Reli Avrahami / Maja Bajević / Yael Bartana / Lutz Becker / Cristiano Berti / Pauline Boudry / Renate Lorenz / Dan Calin / Chto delat? / DAH teatar / Danica Dakić / Braco Dimitrijević / Lina Dokuzović / Andrej Đerković / Eva Filova / Kendell Geers / Girls on Horses / Kaspars Goba / Ion Grigorescu / Živko Grozdanić / Igor Grubić / Marina Gržinić / Aina Šmid / Driton Hajredini / h.arta / Ana Hoffner / International strike of artists / Fitore Isufi Koja / Sanja Iveković / Vladan Jeremić / Šejla Kamerić / Gülsün Karamustafa / Sigalit Landau / Wei Liu / Milovan Destil Marković / Nikoleta Marković / Dalibor Martinis / Goranka Matić / Mladen Miljanović / Monument Group / Damir Nikšić / New Collectivism / Tanja Ostojić / Vesna Pavlović / Dan Perjovschi / Tadej Pogačar / Darinka Pop-Mitić / Marta Popivoda / Zoran Popović / Danilo Prnjat / Nurhan Qehaja / Queer Belgrade Collective / Jelena Radić / Eduard Freudmann / Oliver Ressler / Pipilotti Rist / Martha Rosler / Katya Sander / Judith Siegmund / Ivana Smiljanić / Sašo Stanojkovi? / Hito Steyerl / Mladen Stilinović / Branimir Stojanović / Saša Stojanović / Balint Szomabthy / Škart / Ilija Šoškić / Frank Thiel / Raša Todosijević / Jelena Tomašević / Milica Tomić / Ranko Travanj / Goran Trbuljak / Egbert Trogemann / Ulay / Gergelj Urkom / Valie Export / Katarina Zdjelar / Artur Zmijewski
Umetnička direktorka: Bojana Pejić
Kustoskinje asistentkinje: Vida Knežević i Ivana Marjanović

Program:

12.00 - Petak, 3. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Kerry-Ann Martin, viša forenzička antropološkinja Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Lukavac
Procedures and Processes at the Lukavac Re-association Center Assisting in Final Identification, lecture/workshop predavanje/radionica/razgovor na engleskom jeziku
&
Dragana Vučetić, viša forenzička antropološkinja Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Tuzla
Podrinje - identifikacijski projekat, predavanje/radionica/razgovor

11.00 - Subota, 4. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Šejla Idrizbegović, DNK forenzičarka Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Sarajevo
Uloga DNK analize u identifikaciji nestalih osoba, predavanje/radionica/razgovor

14.00 - Subota, 4. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Admir Jugo, forenzički arheolog i antropolog Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Sarajevo
Primjena forenzičkih tehnika na masovne grobnice u Bosni i Hercegovini, predavanje/radionica/razgovor

Više informacija o izložbi, prostorima i programu na http://www.oktobarskisalon.org


SEPTEMBAR

26.09 - 09. 10
49. Oktobarski Salon, Beograd
Umetnik-građanin / Umetnica-građanka
Kontekstualne umetničke prakse


Umetnice i umetnici: Ana Adamović / Antea Arizanović / Reli Avrahami / Maja Bajević / Yael Bartana / Lutz Becker / Cristiano Berti / Pauline Boudry / Renate Lorenz / Dan Calin / Chto delat? / DAH teatar / Danica Dakić / Braco Dimitrijević / Lina Dokuzović / Andrej Đerković / Eva Filova / Kendell Geers / Girls on Horses / Kaspars Goba / Ion Grigorescu / Živko Grozdanić / Igor Grubić / Marina Gržinić / Aina Šmid / Driton Hajredini / h.arta / Ana Hoffner / International strike of artists / Fitore Isufi Koja / Sanja Iveković / Vladan Jeremić / Šejla Kamerić / Gülsün Karamustafa / Sigalit Landau / Wei Liu / Milovan Destil Marković / Nikoleta Marković / Dalibor Martinis / Goranka Matić / Mladen Miljanović / Monument Group / Damir Nikšić / New Collectivism / Tanja Ostojić / Vesna Pavlović / Dan Perjovschi / Tadej Pogačar / Darinka Pop-Mitić / Marta Popivoda / Zoran Popović / Danilo Prnjat / Nurhan Qehaja / Queer Belgrade Collective / Jelena Radić / Eduard Freudmann / Oliver Ressler / Pipilotti Rist / Martha Rosler / Katya Sander / Judith Siegmund / Ivana Smiljanić / Sašo Stanojkovi? / Hito Steyerl / Mladen Stilinović / Branimir Stojanović / Saša Stojanović / Balint Szomabthy / Škart / Ilija Šoškić / Frank Thiel / Raša Todosijević / Jelena Tomašević / Milica Tomić / Ranko Travanj / Goran Trbuljak / Egbert Trogemann / Ulay / Gergelj Urkom / Valie Export / Katarina Zdjelar / Artur Zmijewski
Umetnička direktorka: Bojana Pejić
Kustoskinje asistentkinje: Vida Knežević i Ivana Marjanović

Program:

Petak, 26. septembar 2008.
Muzej 25. maj - Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6
19:00 - Svečano otvaranje i dodela nagrada 49. Oktobarskog salona
21:00 - Queer kabare
Queer Beograd kolektiv, Žene na delu, i Queeria
"Vojnik" - na osnovu razgovora Bobana Stojanovića, scenario - Džet Mun
"Devojcica sa cigaretama" - u saradnji sa Marijom Savić, scenario - Džet Mun
"Tehno-balerine", kolaž iz predstave Transkuhinjska ritmična terapija, Biljana Stanković-
Lori i Zoe Gudović, Act women

Svi drugi izložbeni prostori 49. Oktobarskog salona biće otvoreni
u petak, 26. septembra 2008, 12:00 - 20:00

Subota, 27. septembar
Beogradsko psihoanaliticko drustvo, Smederevska 9a
12:00 - 16:00 - Otvaranje arhiva pisanih tekstova i publikacija N.M. Šugara
Svake subote od 12-16h do 9 novembra kroz arhiv vodi Branimir Stojanović
Muzej 25. maj - Muzej istorije Jugoslavije, Boticeva 6
17:00 - Kroz izložbu vodi Bojana Pejić, umetnička direktorka 49. Oktobarskog salona
18:00 - Ana Hofner, Gazimestan 08, performans
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
19:00 - Dr. Damir Arsenijević, teoretičar i kritičar kulture, Sarajevo/Tuzla
Oroditi kost, predavanje na engleskom jeziku
Fasada Narodne Skupštine Republike Srbije, Kralja Milana 14
21:00 - Gergelj Urkom, Predlog za kompletno društvo, projekcija

Nedelja, 28. septembar
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
18:00 - Dr. Jasmina Husanović, teoretičarka politike i kulture i kulturnopolitička radnica, Tuzla    
Ka emancipativnoj politici svjedočenja -politika nestalih kao vladanje traumom kroz kodifikaciju/matematizaciju/depolitizaciju na razmeđima (inter)nacionalnih režima 'terapeutske'/'tranzicijske pravde', predavanje/razgovor

Utorak, 30. septembar
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
18:00 - Šejla Šehabovic, književnica, Tuzla/Budimpešta
Čitanje i razgovor o priči Ruvejda

Više informacija o izložbi, prostorima i programu na http://www.oktobarskisalon.org


19.09. petak, 19:30 h
Ana Hoffner, Panika: pervertirana, performans
Intervencija Kontekst galerije na Queer Beograd festivalu
Mesto: Kulturni centar Rex, Jevrejska 16



Prosiren bioskop: 1969. godine Valie Export je prosirila parametre bioskopa svojim telom. U jednom bioskopu u Minhenu pojavila se u pantalonama koje su otkrivale njen polni organ kako bi pokazala da podela izmedju scene/ekrana i publike nije samo pitanje medija vec i pitanje roda. Kao feministkinja, Valie Export se postavila u opoziciju u odnosu na muskarce kako bi uspostavila drugaciju tacku gledista od one -muskarac posmatrac a zena objekat. Danas je angazman pod zajednickim subjektom "zene" postao otezan iz mnogo razloga. Nalazimo sebe suocene sa krajem politike identiteta gde biti zena vise nije dovoljno. Globalni neoliberalni kapitalizam je postavio falocentrizam kao najdominantniji poredak. Uzdignuta na jedan apstraktan nivo, moc JEDNOG (falusa) svodi svaki antagonizam na mnostvo razlika koje mogu biti evakuisane, kontrolisane i normalizovane. Pitanje je kako delovati u svetu apstrakcije i praznih znakova, kako pronaci poziciju u vanrednom stanju, gde smo konstantno gledani i nadzirani.

Poput Valie Export, odlucujem da ukljucim svoje telo u medijsku instalaciju koja izaziva samo-refleksiju. Publika je projektovana na kvadrat izmedju mojih nogu i konfrontirana je sa sopstvenim ukljucivanjem u zatvoreni krug moci. Kome je dozvoljeno da gleda a ko bi trebalo da bude pod prismotrom? Ukoliko strategije feminizma treba da budu artikulisane u sadasnjosti (a to je moja namera) onda je neophodno postaviti ih u siri okvir politika i istorija. To znaci da "Panika: pervertirano" ne moze ostati nema rekonstrukcija onoga sto se desilo pre cetrdeset godina. Mi treba da postavimo cak i krupnija pitanja poput: kome je dozvoljeno da govori i zauzme poziciju aktivnog subjekta?

Program Queer Beograd festivala:
http://www.queerbeograd.org/index.php?option=com_content&task=view&id=314&Itemid=1



AVGUST


Nema programa u avgustu.


JUL


08.07. Utorak u 19 h
Javni razgovor o Mangelos nagradi 2008
Učesnici/ce: članovi/ice žirija za Mangelos nagradu 2008: Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, Beograd), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica Mangelos nagrade za 2007. god)
finalisti/kinje Mangelos nagrade za 2008: Ivan Petrović (dobitnik nagrade), Ivana Smiljanić, Andrea Palašti, Marina Marković

Moderator: Marko Miletić



Nagrada Dimitrije Bašićević Mangelos je osnovana 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for a Civil Society (FCS) iz Njujorka kao deo projekta Young Visual Artists Awards (YVAA) sa idejom uspostavljanja godišnje nagrade koja za cilj ima da omogući jednom mladom umetniku/ci iz Srbije rezidencijalni boravak u Americi (prve godine u Sausalitu, Kalifornija a potom u Njujorku). Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašićevića Mangelosa.

Od 2006. godine KONTEKST galerija i umetnička asocijacija DEZ ORG iz Beograda su novi organizatori nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos.

Nagrada se sastoji od rezidencijalnog boravka u Njujorku u trajanju od šest nedelja, u International Studio and Curatorial Program (ISCP) koji predstavlja jedan od najznačajnijih programa za mlade umetnike i umetnice danas. Program boravka uključuje i posete brojnim galerijama, muzejima kao i upoznavanje sa predstavnicima i predstavnicama nujorške umetničke scene. Nakon povratka iz Njujorka nagrađenom umetniku/ci se organizuje samostalna izložba.

Svake godine žiri, uzimajući u obzir glasove umetnika i umetnica poslate putem emaila, bira pet do šest finalista i finaliskinja koji potom imaju izložbu u KONTEKST galeriji. Na otvaranju izložbe zvanično se proglašava pobednik/pobednica. Ovogodišnja izložba finalista i finalistkinja biće otvorena 04. oktobra u KONTEKST galeriji. Dobitnici/e nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos do 2007. godine u Srbiji i Crnoj Gori su: Bob Milošević (Sausalito, Kalifornija, 2002.), Vladimir Nikolić (Njujork, 2003.), Milica Ružičić (Njujork, 2004.), Milena Gordić (Njujork, 2005.), Siniša Ilić (Njujork, 2006.) Katarina Zdjelar (Njujork, 2007.).

Ovogodišnji dobitnik Nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos umetnik Ivan Petrović. Finalisti i finalistkinje su Marina Marković, Goran Micevski, Andrijana Palašti i Ivana Smiljanić. Izložba finalista i finaliskinja će biti organizovana na jesen 2008. godine u KONTEKST galeriji.

Žiri u sastavu: Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, Beograd) i Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica Mangelos nagrade za 2007. god) je, uzimajući u obzir glasove učesnika/ca konkursa glasanjem odabrao pobednika, finaliste i finalistkinje.


07.07.-31.07.
Poster kampanja
Zemlja ljudskih prava - Land of Human Rights
Umetničke analize i vizije situacije ljudskih prava u Evropi
Autori/ke postera druge kampanje: bankleer (Berlin), Miklós Erhardt & Dominic Hislop (Budimpešta), Tadej Pogačar (Ljubljana), Alexandros Georgiou i Jennifer Nelson, u saradnji sa ITYS, Institute for Contemporary Art and Thought, Konate Mamadou i Theophile Yerbanga (Atina)


Land of Human Rights je projekat koji se bavi statusom kvo ljudskih prava u Evropi viđenim kroz perspektivu vizuelne umetnosti. Projekat se bavi ovom temom na analitički i vizionatski način. Tokom tri godine diskurs ljudskih prava u Evropi će prodreti u širu javnost umetničkim sredstvima. Diskusija bi trebalo da bude zasnovana na temi "pred vlastitim vratima" ili "unutar vlastite kuće". Zamišljeno je da planirane aktivnosti dopru do široke publike i učine nas svesnim sledeće činjenice: na različitim nivioma ljudska prava nisu ni u Evropi zagarantovana!

Sastavni deo dugoročnog projekta Land of Human Rights je poster kampanja, koja će se događati između ostalog i u KONTEKST galeriji. Sa početkom od septembra 2007, set od 4 postera će biti štampan na pola godine. Prednja strana postera predstavlja radove umetnika/ca, a na zadnjoj strani se nalaze kratki tekstovi teoretičara/ki ili aktivista/kinja ljudskih prava, koji će tematizovati trenutna pitanja ljudskih prava.

Cilj kampanje je da se ljudi informišu sa svojim pravima i da se podigne svest o pitanju trenutnih ljudskih prava kod velikog dela populacije.

Land of Human Rights je razvio i organizovalo < rotor > udruženje za savremenu umetnost, Grac, Austrija u saradnji sa pet zemalja - Slovenija, Hrvatska, Nemačka, Češka i Mađarska.

Posteri se besplatno dele! Možete ih uzeti u KONTEKST galeriji svakog radnog dana od 16h do 20h.

http://www.landofhumanrights.eu/


JUN


19.06. četvrtak, 19h
Prezentacija umetnika/ca, učesnika/ca izložbi BUG i 1/1



Izložbe BUG (Kontekst galerija, jun, 2008.) i 1/1 (Kontekst galerija, jun, 2007.) koje su realizovane u Kontekst galeriji su rezultat radionica koje je vodio doc. Zoran Todorović na Fakultetu likovnih umetnosti. Radionice su deo predmeta intermedijska umetnost i predstavljaju nastojanje da se na Fakultet likovnih umetnosti uvede, u nastavu, i programski organizuje i artikuliše postkonceptualna umetnost.

Učesnici/ce razgovora će predstaviti svoje radove realizovane u okviru ove radionice i otvoriti debatu o problemima obrazovanja u polju umetnosti u Srbiji.

Download katalog 969 KB

MAJ


15.05. četvrtak u 19 h
Kontrola i otpor na ulici
otvaranje izložbe
Kustosi: Marko Miletić, Srđan Prodanović
Učesnici/e: Danilo Prnjat, Dušan Rajić,Szu-Szu galerija, Alban Muja, Ilegalni poslastičari, Građanska inicijativa Peti park, Miloš Čvorić,Darinka Popmitić



Projekat Kontrola i otpor na ulici želi da ukaže na određene mehanizme konstituisanja javnog prostora koji podrazumeva međuprožimanje kontrole i otpora, kao i širih odnosa moći, koji se formiraju unutar društvene percepcije "javnog prostora". Unutar ovako shvaćenog okvira na značaju dobijaju fenomeni koji inače imaju skoro "marginalnu relevantnost" te se na taj način otvara mogućnost drugačijeg uvida u probleme koji se često, i bez razloga, u lokalnom kontekstu površno shvataju i tumače.

Društvena stvarnost XX veka obeležena je porastom racionalnosti, paralelno s tim javni prostor postaje predmet interesa brojnih društvenih grupa koje u okviru svojih novostečenih socijalnih prava izjednačavaju potrošnju sa načelom egalitarizma. Dostupnost i potrošnja prostora postale su zaduženje različitih vrsta stručnjaka pa se samim tim povećava i složenost politike javnog prostora. Međutim latentna odlika ovog prosesa bila je dekonstrukcija same centralizovane strukture moći, tako da učešće pojedinaca unutar javnog prostora podrazumeva niz tehnika samodisciplinovanja koje su obično svoju legitimnost obezbeđivale kako načelom integracije tako i sveopštim zahtevom za povećanje bezbednosti. Na taj način uslovi potrošnje i interakcije na ulici postaju uslovljeni činom usvajanja različitih tehnika sobstava u okviru "novonastale" disperzivne i pomerajuce strukture moći. Kontrola se sad najviše ocrtva u siboličnom obliku koji pojedinca treba da podsti na sveprisutnost sitema. Situacija u postkumunističkim društvima je u toj meri konfuznija jer se unutar javnog prostora prepliću različite vizije društvenog uređenja koje anlogno podrazumevaju i različite uvide u prirodu javnog propstora, stoga skoro svako delanje ima, u manjoj ili većoj meri karakter političkog.

Po Fukou razmatranje odnosa moći podrazumeva veliku teoretsku opreznost jer usled pomenute disperzivnosti u savremenom dobu uvek postoji opasnost da nase mišljenje bude već determinisno nekim diskursom. Značajno je primetiti da se, po ovom autoru, sloboda (mišljenja) ne sastoji u izbegavnju ove determinacije (što je uostalom danas i nemoguće) već se postiže osobenim naporom koje pojedinac ulaže u spoznaju prirode i mehanizma ove determinacije. Međutim jasno je da ovakva vrsta "proviđenja" ne dolazi sama od sebe, za nju je (nužno) potreban posrednik, neko ili nešto će nas naterati da na pomenuti način "brinemo o sebi". Upravo takvu ulogu imaju i "marginalne pojave" [odnosno inicijative različitih društvenih grupa i pojedinaca koje se na razne načine vrše otpor], one nam pripovedaju svoju divlju i neukroćenu istoriju koja svojom radikalnom "nekorektnošću" i otporom otkriva pokretnu strukturu moći i kontrole. Stoga, naše iskustvo sa "marginalni pojavama" predstavlja više od ironične i površne politizacije određene teme; to iskustvo danas u savremenom svetu, je nužno kako bismo bolje upoznali sebe i o sebi brinuli.

Na izložbi će biti predstavljeni sledeci radovi: Danilo Prnjat, Red; Dušan Rajić, Mesto je pod prismotrom; Szu-Szu galerija, Zvezda; Alban Muja, Grad za turiste; Ilegalni poslastičari, Ćošak Salvadora Dalija; Građanska inicijativa Peti park; Miloš Čvorić, akcija Bulevar AVNOJa; Darinka Popmitić, akcija restauracije murala na ogradi SKCa. Pored toga biće predstavljeni i neautorski artefakti: CCTV kamere ispred galerije sa projekcijom u izlagačkom prostoru i kolekcija tabli sa nazivima ulica.

Izložba je otvrorena do 01.06.

Download katalog 516 KB


06.05., utorak, 19 h
Projekcija filma Usred malestreama, Nemacka, 2005. (93 min.)
Rediteljka: Helke Sander
Uvodna rec: Natalja Kyaw
Organizacija: KONTEKST galerija, ZENE NA DELU i Goethe institut u Beogradu



Usred malestreama rediteljke Helke Sander-a je film o zenskom pokretu u zapadnoj Nemackoj koji je usko povezan sa studentskim pokretom iz 1968.godine. U ovom filmu Helke Sander se pojavljuje kao jedna od akterki tadasnjih zbivanja ali i kao moderatorka diskusije tadasnjih aktivistkinja koje raspravljaju o zenskom pokretu iz perspektive 2004. godine.

Ovaj film nudi drugaciju perspektivu o nemackom zenskom pokretu koji se vezuje za ime Alice Schwarzer koja je 1971.godine pokrenula znacajnu medijsku kampaniju protiv paragrafa nemackog krivicnog zakona o zabrani abortusa. Film obiluje dokumentarnim materijalom o istoriji nemackog zenskog pokreta.

Helke Sander je aktivno bila ukljucena u studentski pokret '68 i jedna je jedna od osnivacica Akcionog veca za oslobodjenje zena (Aktionsrat zu Befreiung der Frauen) 1968. god. Njen govor u septembru 1968. god. na konferenciji Socijalisticke Studentske asocijacije u kome zigose seksisticke stavove svojih muskih kolega je i danas vazna referenca zbog svoje snage i aktuelnosti. U Berlinu, 1974.god, Helke pokrece prvi feministicki filmski casopis Zene i film (Frauen und Film), a njen film The All-Around Reduced Personality (Die allseitig reduzierte Persönlichkeit - Redupers) smatra se najznacajnijim nemackim feministickim filmom sedamdesetih.

Pre projekcije filma uvodnu rec ce dati Natalja Kyaw, istoricarka iz Nemacke koja trenutno radi na doktorskoj disertaciji o drzavnim zenskim organizacijama i feminizmu u socijalistickoj Jugoslaviji.

Program je organizovan i koncipiran kao saradnja KONTEKST galerije, ZENA NA DELU i Goethe instituta u Beogradu.

Ulaz je besplatan.

www.kontekstgalerija.org
http://www.zenergija.org/


APRIL


24.04., četvrtak u 19 h
Projekcija filma Subjektivni faktor
Rediteljka: Helke Sander
Uvodna reč: Marijana Stojčić
Organizacija: KONTEKST galerija, ZENE NA DELU i Goethe institut u Beogradu

Rad Helke Sander tesno je povezan sa njenim političkim angazmanom kao feministkinje i taj kontekst je izuzeto vazan za razumevanje njenih filmova. Film Subjektivni faktor je polubiografski prikaz perioda izmedju 1967. i 1970.godine koji je Helke provela u Zapadnom Berlinu, gde je studirala na Deutsche Film und Fernsehakademie.

Naslov filma je zapravo pomalo gorka referenca na čuveni slogan drugog talasa feminizma "Lično je političko" koji podrazumeva redefinisanje ličnog iskustva kao dela društvenog procesa, prevazilazeći podelu na javno/privatno, u kojoj sfera javnog (objektivnog, nauke, politike, ekonomije ?) pripada muškarcima, dok je zena ograničena na domen privatnog (subjektivnog, emocionalnog, porodica, kuća...). Ovom podelom se u literaturi često objašnjava zenska podredjenost.

Iz perspektive Ani, aktivistkinje koja sa sinom zivi u komuni, Helke Sander priča priču o dešavanjima '68, koje neki nazivaju poslednjom pravom revolucijom po svojoj veri u mogućnost stvaranja pravednijeg sveta, sveta bez anatagonizma potlačenih i onih koji vladaju. Uz mnogo dokumentarnih snimaka i fotografija iz tog perioda, ovo je takodje i priča o izneverenoj nadi da hijerarhija moći izmedju muškaraca i zena moze biti ukinuta jednim masovnim pokretom.

Helke Sander je aktivno bila uključena u studentski pokret '68 i jedna je jedna od osnivačica Akcionog komiteta za oslobodjenje zena (Aktionsrat zu Befreiung der Frauen) 1968. god. Njen govor u septembru 1968. god. na konferenciji Socijalističke Studentske asocijacije u kome zigoše seksističke stavove svojih muških kolega je i danas vazna referenca zbog svoje snage i aktuelnosti. U Berlinu, 1974.god, Helke pokreće prvi feministički filmski časopis Zene i film (Frauen und Film ), a njen film The All-Around Reduced Personality smatra se najznačajnijim nemačkim feminističkim filmom sedamdesetih.

Pre projekcije filma uvodnu reč daće Marijana Stojčić, sociološkinja i PR Zenskog Inormativno - Dokumentacionog Centra (INDOK).

Program je organizovan i koncipiran kao saradnja KONTEKST galerije, ZENA NA DELU i Goethe instituta u Beogradu.

Ulaz je besplatan.

www.kontekstgalerija.org
http://www.zenergija.org/
http://www.awin.org.yu
http://www.goethe.de/INS/cs/bel/uun/srindex.htm

FEBRUAR/MART

KONFERENCIJA ZA STAMPU

MEDIJA CENTAR, sreda, 13 februar 2008. u 12 h
Milentija Popovića 9 ( Sava Centar)

TEMA
Sloboda mišljenja i izražavanja - nasilno prekidanje izložbe "Odstupanje"

ORGANIZACIJA
Radnici/e u kulturi, Napon i Kontekst galerija

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora i neće biti održana u planiranim terminima. Organizovana grupa je nasilnim postupcima sprečila otvaranje izložbe i tom prilikom uništen je i umetnički rad "Licem u lice" Drena Malićija.

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine" deo je šireg projekta u okviru kojeg je izložba već predstavljena u Novom Sadu od 22. januara do 5. februara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bez incidenata. Organizatori projekta su nevladine organizacije "Kontekst" iz Beograda i Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada.

Grupa radnici/e u kulturi i kustosi i organizatori projekta žele da reaguju povodom ovog događaja i da se obrate javnosti kako bi predstavili okolnosti pod kojima je projekat nastao, njegove ciljeve kao i okolnosti pod kojima je izložba nasilno cenzurisana.

UČESNICI/E

Kustosi/kinje izložbe Vida Knežević, Ivana Marjanović, Kristijan Lukić; Predstavnici radnika/ca u kulturi: Dejan Sretenović, istoričar umetnosti, Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju i dramaturškinja, Milena Dragićević Šešić, profesorka Univerziteta umetnosti, Milica Tomić, umetnica; Živko Grozdanić, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.


SAOPSTENJE ZA JAVNOST POVODOM NAPADA NA ZGRADU CENTRA ZA KULTURU "STARI GRAD"
9. februar

Iako je izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena i otkazana zbog procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora prilikom otvaranja izložbe, napadi i dalje traju.

U petak, 8. februara oko 18 časova razbijeno je staklo na vratima Centra za kulturu "Stari Grad" i skinut natpis Kontekst galerije. Policija je reagovala i uhapsila napadače.

I pored toga što je izložba zatvorena neophodne su pojačane mere bezbednosti kako bi se zaštitio Centar za kulturu "Stari Grad".

Kontekst galerija i Centar za kulturu "Stari Grad"


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM ZATVARANJA IZLOŽBE "ODSTUPANJE / SAVREMENA UMETNIČKA SCENA PRIŠTINE"
Beograd, 8 februar

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora i neće biti održana u planiranim terminima. Organizovana grupa je nasilnim postupcima sprečila otvaranje izložbe i tom prilikom uništen je i umetnički rad "Licem u lice" Drena Malićija.

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine" deo je šireg projekta u okviru kojeg je izložba već predstavljena u Novom Sadu od 22. januara do 5. februara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bez incidenata. Organizatori projekta su nevladine organizacije "Kontekst" iz Beograda i Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada.

Ovim povodom pozivamo Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda da hitno reaguju i javno osude ovaj nasilni čin i omoguće da se izložba "Odstupanje"održi u Beogradu u ovom času kada su nam demokratija, tolerancija i otvorenost Beograda i Srbije preko potrebni.

kustosi i kustoskinje

Vida Knežević, Kristian Lukić, Ivana Marjanović i Gordana Nikolić


PETICIJA ZA OTVARANJE IZLOŽBE

Ovo je peticija koju je pokrenula grupa zainteresovanih gradjana/ki, radnika/ca u kulturi i umetnika/ca.

...

Na sledecem linku mozete potpisati peticiju za otvaranje izlozbe "Odstupanje/Savremena umetnicka scena Pristine" koja je trebalo da se odrzi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, a cije odrzavanje je cenzurisano zatvaranjem pre nego sto je i otvorena.
Peticija je upucena Ministarstvu kulture Republike Srbije i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, kao zahtev za hitnu i direktnu podrsku organizatorima za otvaranje i odrzavanje ove izlozbe.

http://www.petitiononline.com/odstupi/petition.html

Ova peticija je inicijativa zainteresovanih gradjana/ki, radnika/ca u kulturi i umetnika/ca, koji smatraju da drzavne institucije ne smeju da dozvole da kulturnu politiku jedne drzave vode klerofasisticke organizacije.


VIDEO SNIMCI NASILNOG ZATVARANJA IZLOŽBE


http://www.youtube.com/watch?v=jRSzUSwcVcQ
http://www.youtube.com/watch?v=wVC25afxpkU


PODRŠKA IZLOŽBI "ODSTUPANJE / SAVREMENA UMETNIČKA SCENA PRIŠTINE"




MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE - SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Ministarstvo kulture Republike Srbije je obavešteno o incidentu koji se dogodio 7. februara kada je grupa huligana sprečila otvaranje izložbe albanskih umetnika iz Prištine, pod nazivom , u beogradskoj galeriji Kontekst koja deluje u okviru Centra za kulturu Stari Grad. Ovom prilikom je uništen i jedan od eksponata na izložbi i ugrožena bezbednost učesnika, organizatora i građana koji su prisustvovali otvaranju. Smatramo da je Policija reagovala ispravno i u okvirima svojih nadležnosti i da je blagovremeno zaštitila bezbednost građana.

Izožba najavljena je u okviru redovnog programa galerije Kontekst i već je održana u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu u ko-organizaciji ovog Muzeja i nevladinih organizacija iz Novog Sada i Beograda. Smatramo da je neophodno obezbediti uslove da se ova, kao i svaka druga izložba u Srbiji održi u najavljenom terminu i tako osigura osnovno pravo na slobodu javnog izražavanja čime bi javnosti bilo omogućeno da se upozna sa sadržajem ove izložbe i o njoj donese sud. Ukazujemo na osnovne principe tolerancije, poštovanja kulturne raznolikosti, slobode javnog govora i umetničkog izražavanja kao temelje građanskog društva u Srbiji, i u skladu s ovim opredeljenjem izričito osuđujemo ovaj incident.

_____________________________________________________________________________________


SEKRETARIJAT ZA KULTURU I GRAD BEOGRAD
Petak, 08. februar 2008.

Osuda nasilnog prekida izložbe
Sekretarijat za kulturu i Grad Beograd javno osuđuju nasilni čin pripadnika nacionalističke organizacije "Obraz" i prekid izložbe pod nazivom "Odstupanje".

Svaka vrsta nasilnog prekidanja umetničke izložbe predstavlja čin netolerancije.

Beograd je metropola koja se bori za suštinsku koegzistenciju različitosti. Ne postoji nijedan razlog, dovoljno jak, koji može da opravda nasilno delovanje i pretnje.

Svako umetničko delo je kritički nastrojeno i preispituje stvarnost, tako da je ovakva nasilna reakcija usmerena isključivo ka podizanju tenzija, ne ulazeći dalje u suštinu umetničkog čina.

Beograd je bio i ostaće otvoren grad.

______________________________________________________________________________________

9. 2. 2008.
Oštre kazne za napadače na izložbu "Odstupanje"

Koalicija protiv diskriminacije zahteva najoštrije kazne prema učesnicima organizovane grupe koja je prekinula otvaranje izložbe "Odstupanje" u četvrtak 7. februara 2008. godine.

Takođe, KPD zahteva od kulturne i političke javnosti da osudi ovaj vandalski i anticivilizacijski čin kršenja osnovnih prava na slobodu mišljenja, kulturnog izražavanja i okupljanja, kao i izazivanja nacionalne mržnje.

KPD upozorava da će u protivnom svi učesnici društvenog života u Srbiji podržati nasilje kao način izražavanja neslaganja sa neistomišljenicima.

Srbiji je dosta mržnje, nasilja i ratova. To su građani Srbije više puta, mirnim putem, demokratskim izborima pokazali nakon 2000. godine.

Srbija svim srcem prihvata evropske vrednosti koje uključuju kulturni i umetnički dijalog među zajednicama i nikakva rulja neće moći to da spreči.

KPD će se svim snagama boriti protiv lažnih patriota koji licemerno zloupotrebljavaju određena politička pitanja kako bi se obračunali sa svojim neistomišljenicima.

KPD daje punu podršku Inicijativi mladih za ljudska prava, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Centru za kulturu "Stari Grad" u njihovim nastojanjima da uspostave komunikaciju između umetnika Srbije i Kosova.

Članice Koalicije protiv diskriminacije su:

Anti Trafiking Centar
Centar za unapređivanje pravnih studija
Gayten-LGBT
Gej strejt alijansa
Inicijativa mladih za ljudska prava
Inicijativa za inkluziju VelikiMali
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava
Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji
Švedski helsinški komitet za ljudska prava
Udruženje studenata sa hendikepom

__________________________________________________________________________________


08.02.2008. Beograd
Saopštenje povodom sprečavanja otvaranja izložbe prištinskih umetnika
VLAST MORA PRIMENITI OŠTRU KAZNENU POLITIKU PROTIV KLEROFAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA

Žene u crnom, kao antimilitaristička i antifašistička grupa, oštro osuđuju onemogućavanje otvaranja izložbe radova umetnika iz Prištine u galeriji "Kontekst", i zahtevamo od vlasti da u skladu sa Ustavom i drugim zakonima primene oštru kaznenu politiku protiv fašističkih organizacija poput "Obraza".

Podsećamo da ovo nije prvi put da pripadnici "Obraza" i slične klerofašističke organizacije onemogućavaju legitimne i legalne akcije i inicijative građana i građanki Srbije. Samo za poslednja dva meseca, takve grupe sprečile su održavanje promocije knjige "Peščanika" autorke Svetlane Lukić i Svetlane Vuković u Aranđelovcu , a iste grupe su ometale i performans Koalicije za sekularnu državu na Dan ljudskih prava u Beogradu.

Smatramo da je flegmatična kaznena politika vlasti protiv onih koji šire sve oblike mržnje u Srbiji odgovorna za sve organizovaniju pojavu fašističkih grupa. Znamo da je preovlađujuća nacionalistička ideologija Vlade i Parlamenta najodgovornija za proizvodnju mržnje i nestabilnosti u Srbiji.

Pa ipak, vladajuća većina koja odbija da raskine sa ideologijom koja nas fizički i moralno uništava već skoro dve decenije, donela je Ustav kojim se zabranjuje širenje fašizma. Zato još jednom zahtevamo od vlasti da poštuje odredbe Ustava i zakona koje je sama donela i zabrani rad fašističkih grupa.

Žene u crnom, Beograd

Saopštenju se pridružuju:

Komitet pravnika za ljudska prava , Beograd
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd
Fond za humanitarno pravo, Beograd
Incest trauma centar, Beograd
Glas razlike, Beograd
Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
Inicijativa mladih za ljudska prava, Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd
Škart, Beograd
Mreža Žena u crnom Srbije : Boljevac, Bor, Vranje, Vrbas, Vlasotince, Velika Plana, Zaječar, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Novi Sad, Novi Bečej, Novi Pazar, Niš, Pančevo, Preševo.

______________________________________________________________________

SPREČAVANJE IZLOŽBE JE JASAN SINGAL ŠTA SRBIJU OČEKUJE

Grupa nevladinih organizacija "Građanska Vojvodina" upozorila je da je sprečavanje izložbe umetnika sa Kosova "više nego jasan signal šta Srbiju očekuje ukoliko ne uspe da se održi na putu evropskih integracija".

U pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću "Građanska Vojvodina" poručila je da je njegova pobeda na izborima dala legitimitet celokupnoj demokratskoj i evropskoj Srbiji i Vojvodini da "odlučno i beskompromisno sledi put evropskih i civilizacijskih vrednosti".

"Ukoliko na tom putu posustanemo bićemo zemlja u kojoj će se sprečavati umetničke slobode i slobode izražavanja, u kojoj će se na meti organizovanih i instrumentalizovanih nasilnika naći svi oni koji su drugačiji, u nacionalnom, verskom ili političkom smislu", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, u više navrata je insistirano da se pod hitno zabrani rad svih neonacističkih i klerofašističkih organizacija u Srbiji, među kojima se nalazi i "Obraz".

Organizaciju "Građanska Vojvodina" čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, NVO Centar za regionalizam, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanski fond "Panonija", NVO "Otvoreni licej" iz Sombora i Građanska akcija iz Pančeva.

___________________________________________________________________________________


DRUGA SCENA
Saopštenje

Inicijativa samoorganizovanih grupa i organizacija iz oblasti savremenih umetnosti, teorije i aktivizma - Druga scena - upućuje svoju podršku Centru za kulturu Stari Grad, galeriji Kontekst, kustosima iz Beograda i Novog Sada i umetnicima sa Kosova u pokušaju da predstave beogradskoj publici izuzetno značajnu i visoko profesionalnu izložbu savremene umetnosti pod nazivom "Odstupanje", na kojoj su prikazani radovi mladih umetnika sa Kosova, albanske nacionalnosti.

Druga scena osuđuje nasilno ponašanje organizacije Obraz, koja je od strane MUP-a Srbije još 2005. godine klasifikovana kao klero-fašistička. Da podsetimo, ova ilegalna organizacija je javno pozvala i organizovala svoje pristalice da se na datum zakazanog otvaranja izložbe okupe oko galerije radi obračuna sa kulturnom javnošću, organizatorima i posetiocima izložbe.

Druga scena, takođe, osuđuje ponašanje policije koja je pokazala simpatije prema klero-fašistima i nacionalistima, prekidanjem otvaranja izložbe i jasnim postavljanjem na stranu ekstremne desnice. Policija je sprečila obračun, ali je istovremeno zabranila posetiocima izložbe da uđu u galeriju, a dozvolila ulazak čoveku koji je pretio kustosima kamenicom i vandalima koji su uništili umetnički rad Drena Maliqi-a "Licem u lice/Face to Face". Policija, takođe, nije uhapsila niti čak identifikovala počinioce štete, već ih je bezbedno izvela iz galerije. Da li je policija čuvala izložbu od kriminalaca, ili je čuvala kriminalce od zakona?

Druga scena osuđuje i mlaku, zakasnelu i nedovoljnu reakciju republičkih, gradskih i opštinskih institucija nadležnih za kulturu i bezbednost. Nadamo se da naknadno izražena podrška nekih od ovih institucija neće ostati samo na rečima - institucije su ljudi sa imenom i prezimenom, u čijoj je moći i čija je odgovornost da se odmah organizuje nastavak izložbe "Odstupanje". Predlažemo da se izložba prikaže u nastavcima u galeriji Kontekst, holu Skupštine grada, i zatim u Muzeju istorije (bivšem Muzeju revolucije), u okviru zdanja Ministarstva za kulturu.

Druga scena zahteva od organa zaduženih za bezbednost da omoguće i garantuju neometan nastavak rada galerije Kontekst, koja je prošle noći ponovo izložena napadima organizovanih kriminalaca i, očigledno, ostavljena bez zakonom propisane zaštite.

Druga scena posebno postavlja primedbu na izveštavanje medija, koji su ovaj događaj spektakularizovali ili ga prisvajali za potrebe estradne dnevno-političke scene u Srbiji. Smatramo da politika ove izložbe konceptualno nadilazi ovakav okvir, i tražimo od medija da se sa pažnjom, odgovornošću i razumevanjem odnose prema izložbi, radovima umetnika i celokupnom kontekstu u kojem je izložba predstavljena. Citat sa komentara vesti na B92.net, potpisan sa "Vranjanka", koji kaže: "Sada, kada sam pročitala o kakvoj se slici radi, mogu da prihvatim da ova slika nije doneta u Beograd da bi provocirala", na adekvatan način opisuje pristup većine medija, koji se ni najmanje nisu potrudili da svojim izveštavanjem adekvatno objasne i približe javnosti koncept izložbe i predstavljenih radova, ali zato nisu oklevali da podgrejavaju i podstrekavaju podelu društva i tenzije koje su neumitno vodile ka nerazumevanju i nasilju.

Izdvajamo komentar kustosa izložbe, koji objašnjava osnovne tendencije "Odstupanja": "Radovi predstavljeni na ovoj izložbi mogu se posmatrati kao dve konceptualne celine. Prva predstavlja kritičku intervenciju umetnika sa Kosova u prostoru globalne umetničke reprezentacije i umetničkog tržišta kojim dominira Zapad. Druga celina obuhvata radove koji se bave problemima kosovskog društva i 'under construction' države sa fokusom na nacionalnom i rodnom identitetu."
Smatramo da je to kontekst u kojem se može posmatrati umetnički rad Drena Maliqi-ja, uništen na dan zakazanog otvaranja izložbe. U pitanju je rimejk i aproprijacija rada Andy Warhol-a, na kojem je prikazan Elvis Presley - američka pop ikona. Dren Malići prisvaja Vorholov model predstavljanja i u njega upisuje pop ikonu Albanaca sa Kosova - Adema Yashari-ja, uz koju izlaže i kopiju Vorholovog Elvisa. Rad pod nazivom "Licem u lice/Face to Face" istražuje pojam i reprezentacije nacionalizma, spektakularizaciju i komodifikaciju ovih reprezentacija, kao i mit o američko-albanskom prijateljstvu. Taj rad nipošto ne predstavlja jednoznačno "izlaganje postera Adema Jašarija" i podršku njegovoj oružanoj politici. Sam umetnik za B92 kaže da je "želeo da ukaže na upotrebe i zloupotrebe učesnika poslednjeg rata na Kosovu". "Rad nije napravljen specifično za ovu situaciju u kojoj se sada nalaze Srbija i Kosovo, već je rad urađen pre pet godina. Ja ovde nisam ni na jednoj strani. Moja pozicija, kao umetnika, nije da prelazim na bilo koju stranu i da nešto moralizujem, ja sam samo oslikao situaciju", kazao je Malići. "Ja živim u Prištini, gde je Adem Jašari ikona. To u našem balkanskom kontekstu govori puno, ali, kada se ovaj rad predstavio u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji, to je skroz druga priča, jer ne predstavlja albanskog heroja, već balkanskog ratnika."

Zato, uništavanje ovog umetničkog dela nije moguće objasniti nacionalnim sentimentalizmima i sećanjima na ratna stradanja koja izazivaju komentare poput "zamislite da njima u Prištini izlože Arkana". Smatramo da uništavanje ovog rada treba da proizvede zakonske konsekvence. Mediji, takođe, moraju odgovorno izveštavati o događajima, a ne praviti spektakl na osnovu arbitrarnog baratanja činjenicama istrgnutim iz konteksta. Ovaj "slučaj" u okviru našeg društva nije i ne sme biti shvaćen kao incident ili pojedinačan eksces. To je simptom našeg društvenog i kulturnog javnog prostora, koji još jednom demonstrira kritičan nedostatak javne diskusije i bilo kakve edukacije, a za čiji nestanak i nedostatak želje za obnavljanjem odgovornost u velikoj meri snose mediji.

Druga scena, čija je učesnica i galerija Kontekst, apeluje na sve odgovorne institucije i pojedince na odgovarajućim funkcijama da obezbede uslove da izložba "Odstupanje" bude otvorena u naznačenom periodu njenog trajanja i na taj način se učini dostupnom za mišljenja, stavove i sudove publike i javnosti.

Druga scena apeluje na celokupnu javnost, naročito na onaj deo javnosti koji želi da bude predstavljen kao politički svestan, intelektualan i umetnički, da jasno i nedvosmisleno reaguje u smislu osude politike netolerancije, nerazumevanja i naročito nasilja, i da se pridruži zahtevima da se nasilnici identifikuju i procesiraju u skladu sa zakonom, a da se izložba odmah i neometano nastavi.

__________________________________________________________________________________


DRUŠTVO ISTORIČARA UMETNOSTI SRBIJE

Kancelarija: Radoslava Grujića 11
11000 Beograd
Datum: 8. februar 2008.
Br. 16/ 2008
Protest Društva istoričara umetnosti Srbije

Društvo istoričara umetnosti Srbije (DIUS) oštro protestuje protiv zatvaranja izložbe mladih umetnika iz Prištine "Odstupanje", organizovane u beogradskoj galeriji Kontekst Centra za kulturu Stari Grad, pruža punu profesionalnu, moralnu i građansku podršku njenim autorkama i autoru ( Vidi Knežević - Beograd, Kristijanu Lukiću - Novi Sad, Ivani Marjanović - Beč/Beograd i Gordani Nikolić - Novi Sad) i izražava duboko žaljenje zbog niza nesrećnih društvenih okolnosti koji su onemogućili kulturnoj javnosti Beograda da izložbu vidi i o njoj donese kritičko mišljenje. Brutalno je ukinuta osnovna premisa kulture i umetnosti - komunikacija - i zamenjena agresijom i nametanjem volje silom.

DIUS smatra da je razmena informacija u savremenoj vizuelnoj umetnosti i svakom drugom obliku stvaralaštva neprikosnoveno duhovno iskustvo u razumevanju ideja, realnosti i komunikacije među ljudima, narodima i pripadnicima manjina koji žive u istoj državi.

DIUS izražava zabrinutost zbog konfuznog reagovanja organa bezbednosti i njihove nespremnosti da omoguće održavanje izložbe i zahteva barem naknadno individualizovanje vinovnika i njihovo kažnjavanje. Uništavanje umetničkih dela i onemogućavanje drugome prava na slobodu jesu kriminalni činovi koji ubuduće moraju biti u zametku osujećeni.

Za Društvo istoričara umetnosti Srbije

Predsednik Izvršnog odbora
Marko Omčikus s.r.

Sekretar Izvršnog odbora DIUS
Gordana Dobrić s.r.

________________________________________________________________________________________

09/02/2008

LSV traži zabranu Obraza

Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine zatražila je juče zabranu rada Otačastvenog pokreta "Obraz" zbog "šovinističkog divljanja pripadnika te organizacije" kojim je u Beogradu sprečeno održavanje izložbe fotografija umetnika sa Kosova. Skandalozno je što se toj organizaciji, koju je MUP Srbije još 2005. godine okarakterisao kao klerofašističku, dopušta da nesmetano ugrožava prava, slobode i bezbednost građana Srbije, navedeno je u saopštenju.
Sprečavanje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine osudili su juče i G17 plus, Žene u crnom i nekoliko nevladinih organizacija. Žene u crnom su u saopštenju zatražile zabranu klerofašističkih organizacija i podsetile na niz incidenata koje su one u poslednje vreme izazvale.


__________________________________________________________________________________

08.02.2008.

G17 osuđuje prekid izložbe

Stranka G17 plus najoštrije je danas osudila incident prilikom koga su pripadnici pokreta "Obraz" sprečili otvaranje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine.

Pozivamo celokupnu javnost da osudi ovakve i slične štetne pojave u društvu, jer one nikako nisu u skladu sa principima demokratske zajednice u kakvoj želimo da živimo, stoji u saopštenju.

"Umetnost služi zbližavanju ljudi i premošćavanju svih razlika, naročito u osetljivom trenutku u kakvom se sada nalazimo. Pripadnicima Obraza je, nažalost, očigledno draži dalji razvoj sukoba i podela", kaže se u saopštenju.

subota-nedelja, 9-10. februar 2008

LDP: Na delu je tihi puč

"Na današnji dan u Srbiji i dalje su blokirane najvažnije državne institucije - Vlada i Skupština. Fašisti noseći Legijine slike zatvaraju izložbu u Beogradu, pred očima policije. Eksplodirala je bomba u beogradskom Merkatoru, a čačanskom Merkatoru se bombama preti. Opet se, kao nekad, ometa signal radija B92 tokom emitovanja Peščanika", saopštila je juče Liberalno-demokratska partija. LDP upozorava da se "na naše oči realizuju planovi kojima se uzurpira izborna volja proevropski orijentisanih građana i Srbija namerno uvlači u sve veću krizu i nestabilnost. To se radi s ciljem da Vojislav Koštunica, bez ikakve podrške u biračkom telu, zadrži premijersku funkciju i da tajkunsko-antireformska klika oko njega spreči ono što ne odgovara jedino njihovim interesima - vanredne parlamentarne izbore. Na ovaj tihi puč se mora reagovati danas, bez oklevanja i povlađivanja, jer sutra već može biti prekasno", ističe se u saopštenju.

__________________________________________________________________________________

Statement issued on February 10, 2008

STATEMENT OF SUPPORT FOR ARTISTS, CURATORS and INSTITUTIONS involved in the exhibition EXCEPTION: Contemporary art scene from Prishtina, scheduled to be open on the 7.02.2008 in Belgrade, Kontekst Gallery

The statement is a reaction to the fact that the exhibition EXCEPTION,
Contemporary art scene from Prishtina (Kosova) that  was scheduled to open
on 7 February 2008 (and to be on display until 15 February 2008) at KONTEKST
Gallery in Belgrade WAS FORCED TO CLOSE JUST BEFORE THE OPENING.

The Serbian police that had to intervene just before the opening as they
estimated that  they cannot guarantee safety to the curators and
the public, after an organized  group of Serbian nationalist  forces
attacked the gallery space and even destroyed Dren Maliqi's work Face to
face.

The artists taking part in the exhibition are Artan Balaj, Jakup Ferri, Driton Hajredini, Flaka Haliti, Fitore Isufi Koja, Dren Maliqi, Alban Muja, Vigan Nimani, Nurhan Qehaja, Alketa Xhafa and Lulzim Zeqiri

On 8 February 2008, the curators of the project Vida Knezevic, Kristian
Lukic, Ivana Marjanovic and Gordana Nikolic asked PUBLICLY the Ministry of
culture of Serbia and the city of Belgrade to react firmly against such
nationalist forces in order to protect the exhibition in the
future. The curators insist on the right to present the project in Belgrade
in the near future.

 On 8 February, these violent nationalist forces attacked again, they threw
stones in the  windows of the KONTEKST gallery and broke them and as well they destroyed gallery's sign on the door.

All of us signed under this statement are expressing our support TO ARTISTS,
CURATORS and INSTITUTIONS  involved in the exhibition EXCEPTION:
Contemporary art scene from Prishtina.

We ask the Serbian Government and the governmental bodies of the Serbian
Ministry of Culture as well as the Belgrade city council and city
institutions to ACT and PROTECT (in accordance with the law) the artists,
curators and institutions involved in the organization of the exhibition
project. Also, we apply to these bodies to ask for the SUPPORT and help in
organizing the reopening of the project and to allow an open non violent
platform discussion on the topic.

The exhibition is an important project by the young generation in Serbia who
is willing to see, discuss and understand historical and current relations
between Serbia and Kosova.

The exhibition was presented previously at the Museum of Contemporary Art
Vojvodina, Novi Sad (22.01 - 05.02.2008). The exhibition is a joint effort
of two organizations Kontekst, Belgrade, and Napon, Novi Sad.

THE SIGNED STATEMENT WILL BE SEND TO ARTISTS, CURATORS AND INSTITUTIONS INVOLVED IN THE PROJECT, TO SERBIAN'S GOVERMENTAL BODIES, BELGRADE CITY COUNCIL'S BODIES and SERBIAN MASS MEDIA.

SIGNATURES:

1. Rosa Reitsamer, gallery aRtmosphere, Vienna  
2. Marina Grzinic, artist and researcher, Ljubljana, Vienna
3. Manuela Schreibmaier, gallery aRtmosphere, Vienna
4. Laszlo Najmanyi, writer, artist, New York, Budapest
5. Tanja Passoni, freelance translator, Ljubljana
6. Zoya Kocur, professor, Department of Art and Art Professions, New York University
7. Sebastjan Leban, artist and theoretician
8. Razvan Ion, editor Pavilion magazine, Bucharest
9. Eugen Radescu, director Bucharest Biennale
10. Staš Kleindienst, artist and theoretician
11. Reartikulacija, artistic-political-theoretical-discursive platform
12. Eva Khachatrian, curator and art critic, Yerevan/Armenia
13. Johanna Schaffer, translator, teacher, writer, Vienna
14. Louisa Avgita, art historian and theoretician
15. Geert Lovink, media theorist and net critic
16. Gabrijela Ivanov, Expanse of Gender and Media Culture 'Common Zone', Zagreb
17. Ricarda Denzer, artist, Vienna
18. Sebastian Bodirsky, filmmaker, Berlin
19. Claudia Reiche, theoretician, artist, curator, Hamburg
20. Catherine Quéloz Professor, University of Art and Design, Geneva
21. Pier Luigi Capucci, theoretician and teacher
22. Felix Vogel, curator and theoretician, Kassel
23. Reni Hofmueller, activist, artist, ESC Graz
24. Alexander Nikolic, artist and activist
25. Sabine Breitwieser, Vienna
26. María José Belbel Bullejos, researcher, Spain
27. Tanja Ostojic, Artist/ cultural activist, Belgrade/Berlin
28. Ljubomir Bratic, philosopher and curator, Vienna
29. Eva Moschitz, photographer, Vienna
30. Jasmina Jankovic, freelance translator, Vienna
31. Joanna Hoffmann, artist and academic
32. Martina Hochmuth, Tanzquartier, Vienna
33. Goran Petrovic, freelance curator, Beograd, Brussels
34. Anca Daucikova, artist and teacher, Bratislava
35. Joeri Smet, theatre maker, Brussels
36. Karl Ingar Roys, artist
37. Biljana Marinkovic, artist and activist, Belgrade
38. David Rych, artist, Berlin
39. Dejan Atanackovic, artist, Belgrade / Florence
40. Anna Balint, curator, Budapest
41. Anja Kovacs, researcher, Delhi/India
42. Jan Ritsema/Association PAF, St Erme Outre et Ramecourt, France
43. Ines Garnitschnig, psychologist, Vienna
44. Katarina Popovic, designer and visual artist, Belgrade
45. Aleksandar Covic, IT marketing professional, Belgrade
46. Katharina Prinzenstein, feminist researcher, scientist, equal rights office worker, Vienna
47. Michael Blum, artist, New York-Vienna
48. Claire Daudin, artist, France
49. Irene Hana, editor, Vienna
50. Kirsten Forkert, artist, writer and researcher, London
51. Oliver Ressler, artist and film-maker, Vienna
52. Beatrice Leanza, Beijing, art writer, researcher and curator
53. Corrado Folinea, artist and lawyer, Napoli/Italy
54. Emma Hedditch, artist and writer, London
55. Vlatka Frketic, Diskursiv - Association for Queering the Society, Vienna & Zagreb
56. Virginia Villaplana, artist and independent cultural producer
57. Margarethe Makovec, < rotor >, Graz, Austria,
58. Anton Lederer, < rotor >, Graz, Austria
59. Sonja Hofstetter, < rotor >, Graz, Austria
60. Karin Schagerl, < rotor >, Graz, Austria
61. Gulsen Bal, curator, writer, London, Vienna
62. Nino Jaeger, artist and freelance media educator, Vienna, Berlin
63. Romana Hagyo, artist, Vienna
64. Sophie Eliot, PhD, freelance curator, Berlin
65. Anca Gyemant, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
66. Rodica Tache, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
67. Maria Crista, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
68. Inge Manka, architect, Vienna
69. Anthony Gardner, Lecturer and writer, Melbourne/Sydney, Australia
70. Franco Torriani
71. Geska Helena Andersson, artist, Kista/Sweden
72. Florian Malzacher, co-programmer Steirischer Herbst Festival, Graz
73. Lisl Ponger, artist, Vienna
74. Dmitry Vilensky, editor of Chto Delat newspaper St. Petersburg
75. Monika Szewczyk, Galeria Arsenał, Białystok, Poland
76. Thomas Campbell, writer and translator, St. Petersburg
77. Richard de Boer, De Balie - Centre for culture and Politics, Amsterdam/The Netherlands
78. Vincenza Perilli, Italy
79. Ilina Koralova, curator, Leipzig
80. Jesse Birch, curator, Amsterdam
81. Marta Deskur artist, Cracow, Poland,
82. Leila Cmajcanin, artist, Sarajevo
83. Marta Deskur artist, Krakow, Poland
84. Ruth Weismann, student-artist , Vienna
85. Aleksandra Petkova, artist-sculptor, R. Macedonia
86. Mario Strk
87. Raphaël Grisey, artist, Paris,
88. Andreas Fogarasi, artist, Vienna
89. Piotr Krajewski, Artistic Director, International Media Art Biennale WRO
90. Zbigniew Libera, artist, Praha, CZ / PL
91. Grzegorz Klaman artist, media art proffesor, president Wyspa Progress Foundation Gdansk Poland 
92. Mariola Przyjemska, artist, Praha, CZ / PL
93. Elke Boon, artist, Ghent, Belgium
94. Pai Dusi (progettozero+), artist and curator, Venezia, Italy
95. Gon Zifroni, spatial designer, Metahaven.net, Brussels
96. Justin McKeown, (SPART Action group) Artist, Researcher, Belfast, Northern Ireland
97. Marco Baravalle, researcher and curator (S.A.L.E. Docks - independent art space), Venezia, Italy
98. Krzysztof Czyzewski, Borderland Foundation, Sejny, Poland
99. Tshiung Han See
100. Alessandro Bertoncello (progettozero+), Venice, Italy, artist and curator
101. Sigrid Gareis, artistic direction Tanzquartier, Vienna
102. Lotta Rüger, student, Maastricht
103. Vladimir Todorovic, Singapore, isea2008.org, artist
104. Fedja Klikovac, Handel Street Projects, London
105. BBB Johannes Deimling, Port Performance, Berlin, Germany
106. Angelika Fojtuch, Port Performance, Gdynia, Poland
107. Michael Lumb, artist and educator, Ipswich, England
108. Francesco Fonassi, student-artist, Venezia
109. Esther Straganz, Vienna
110. Tea Hvala, writer and activist
111. Monica Restrepo, artist, Lugar a dudas, Colombia
112. Sally Mizrachi, Lugar a dudas Coordinator, Colombia
113. Anna Ehrlemark, student and activist
114. Biljana Marinkovic, artist and activist, Belgrade
115. Goran Djordjevic, artist, Belgrade/ New York
116. Natasa Kokic, artist, Belgrade
117. Azucena Vieites, artist
118. Gita Hashemi, Artist, Curator, Writer, Adjunct Faculty, York University, Editorial Board, Fuse Magazine, Canada
118. Walter Seidl, curator, artist, Vienna
119. Dr. Matthew Fuller, David Gee Reader in Digital Media, Centre for Cultural Studies Goldsmiths College, University of London
120. Antonia Majaca, g-mk | galerija miroslav kraljevic, Zagreb, Croatia
121. Ivana Bago, g-mk | galerija miroslav kraljevic, Zagreb, Croatia
122. Tamas St.Auby, IPUT/NETRAF, Hungarian Fine Art University
123. Shuddhabrata Sengupta (Artist and Writer, Raqs Media Collective), Delhi
124. Naeem Mohaiemen, artist, Dhaka, Bangladesh
125. Cosmin Costinas, theoretician and curator, Vienna/Paris
126. Federica Timeto ( Italy)
127. Francesco Paolo Marineo ( Italy)
128. Marko Stamenkovic, curator
129. Marcin Lodyga, artist, theoretician and curator, Poland
130. Jasmina Metwaly, artist and curator, Poland
131. Vladimir Umanets, artist and curator, Poland
132. Maria Puig de la Bellacasa, Marie Curie Research Fellow, Philosophy Department,
Université Libre de Bruxelles
133. Duba Sambolec, Artist & Prof. of Fine Art
134. Stefanie Busch, artist, Dresden, Germany
135. artists space "7.Stock", Dresden, Germany
136. Georgie Gruber, queer activist, Vienna
137. Ursula Scherrer, New York
138. Nicolas Vass, artist
139. Nina Höchtl, artist, Vienna and Mexico City
140. Pery Bard
141. Lee Mayr
142. Pauline von Bonsdorff, professor, Helsinki/Jyväskylä ( Finland)
143. Christiane Erharter, program culture, ERSTE Foundation, Vienna/Austria
144. Veronica Kaup-Hasler, Director, Steirischer Herbst Festival, Graz
145. Franziska Sauerbrey, sauerbrey | raabe, büro für kulturelle angelegenheiten, Berlin
146. Anton Koslov, Associate Professor, American Graduate School, Paris
147. NextGENDERation, transnational European feminist network
148. Carolee Schneemann, artist, New York
149. Robert Atkins
150. Svetlana Mintcheva, Ph.D.Director Arts Program National Coalition Against Censorship, USA
151. Alexandra Ganser, assistant professor, cultural studies, Erlangen / Vienna
152. Eduard Freudmann, artist, Vienna/Belgrade
153. Zoran Petrovski - curator, Museum of Contemporary Art Skopje
154. Alex Villar, artist, New York
155. Maja Pan, human rights activist, Ljubljana


Status on 12.02.2008

__________________________________________________________________________________


Saopšteje Kulturni centar REX

Kulturni centar REX se solidarise sa kolegama i koleginicama iz galerije Kontekst, Napona i Centra za kulturu Stari Grad, time sto, u dogovoru sa saradnicima i  saradnicama, otkazuje programe koji su planirani u periodu u kom je trebalo da se odrzi izlozba 'Odstupanje'. Smatramo da je ovo minimum kolegijalne solidarnosti u situaciji kada ni nadlezni drzavni organi ni kulturna i sira javnost nisu u stanju da svima obezbede slobodu izrazavanja i stvaralastva.

___________________________________________________________________________________


07.02. Četvrtak u 19 h
ODSTUPANJE
Savremena umetnička scena Prištine
izložbe / panel diskusije / prezentacije / publikacije
Otvaranje izložbe u KONTEKST galeriji



Umetnici/e: Artan Baljaj / Jakup Feri / Driton Hajredini / Fljaka Haljiti / Fitore Isufi Koja / Dren Maljići / Aljban Muja / Vigan Nimani / Nurhan Ćehaja / Aljketa Džafa / Ljuljzim Zećiri

Kustosi/kinje: Vida Knežević (Beograd), Kristian Lukić (Novi Sad), Ivana Marjanović (Beč/Beograd), Gordana Nikolić (Novi Sad)

Izložba predstavlja jedan deo produkcije mladih umetnika i umetnica iz Prištine koja je nastala u specifičnom društvenom, kulturnom, ekonomskom i političkom kontekstu savremenog Kosova. Izložba se bavi preispitivanjem dominantnih kulturnih hegemonija, nacionalnih i rodnih identiteta u polju vizuelne umetnosti koji su definisani balkanskim partikularizmima, doktrinama ograničene suverenosti, konfliktima globalnih bezbednosnih alijansi, nacionalizmima, uslovima i posledicama evroatlantskih integracija i učvršćivanja neoliberalnog kapitalizma.

Produkcija i organizacija:
Institut za flesibilne kulture i tehnologije - Napon, Novi Sad
Kontekst, Beograd
Koprodukcija i koorganizacija:
Rizoma, Priština

Projekat su podržali: Pro Helvetia Beograd, European Cultural Foundation, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za kulturu "Stari Grad" i Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Planirano je da izložbe bude otvorena od 07.02. do 15.02.

Download katalog 1,12 mb