DECEMBAR

15.12. ponedeljak u 20h
Izložba finalista/kinja nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos
Marina Marković, Goran Micevski, Andrea Palašti, Ivan Petrović - dobitnik nagrade, Ivana Smiljanić



Žiri je u sastavu: Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad), Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, DEZ ORG, Beograd) i Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica "Mangelos" nagrade za 2007. god, Roterdam), uzimajući u obzir glasove učesnika/ca konkursa glasanjem, odabrao dobitnika, finaliste i finalistkinje.

Izložba je otvorena do 23.01.2009.

http://www.mangelosnagrada.org.rs


NOVEMBAR


20.11. utorak, 19h
Projekcija filma "5 fabrika - radnička kontrola u Venecueli" (Dario Azzellini i Oliver Ressler) + razgovor o radničkoj borbi u Jugoremediji (Zrenjanin)
Učestvuju: Nina Hoechtl, Vladan Jeremić, Ivan Zlatić
Moderator: Marko Miletić

U svom drugom filmu, koji se bavi političkim i društvenim promenama u Venecueli, a koji je snimljen nakon filma "Venecuela odozdo" (67 min., 2004), pod nazivom "5 Fabrika - radnička kontrola u Venecueli" (81 min., 2006), Azzellini i Ressler se bave industrijskim sektorom. Promene u venecuelanskoj proizvodnoj sferi demonstrirane su u okviru pet velikih kompanija u raznim regionima: tekstilnoj kompaniji, fabrici aluminijumskih proizvoda, fabrici za preradu paradajeza, fabrici za preradu kakaoa i fabrici papira. Svuda se radnici bore za različite oblike kooperacije ili samoupravljanja, koje vlada podržava putem kredita. "Proizvodna linija praktično upravlja fabrikom", kaže Rigoberto López iz fabrike tekstila "Textileros del Táchira", stojeći ispred kada s parom. A radnica na mašini za preradu tekstila Carmen Ortiz sumira iskustva na sledeći način: "Raditi za kolektiv je mnogo bolje nego raditi za drugog - raditi za drugog je isto što i biti rob tog drugog".

Protagonisti koji su predstavljeni na pet različitih proizvodnih lokacija daju uvid u načine alternativnog organizovanja i modele radničke kontrole. Mehanizmi i poteškoće samoupravljanja objašnjeni su kao i proizvodni procesi. Prikaz mašinskih procesa može se čitati kao metafora mašine za snove "Bolivarskog procesa", kroz nade i želje koje podstiče kod radnika. Situacija u pet fabrika je promenljiva, ali im je zajednička potraga za boljim modelima proizvodnje i življenja. Ovo ne znači samo konkretno poboljšanje za radnike. Aury Arocha, labaratorijski analitičar u fabrici kečapa "Tomates Guárico", naglašava da je razlika između "društveno proizvodnih kompanija" (EPS) i kapitalističkih korporacija u tome što EPS "radi za zajednicu i društvo". Carlos Lanz, predsednik druge po veličini fabrike aluminijuma u Venecueli, Alcasa, postavlja ključno pitanje: "Kako je moguće da kompanija napreduje ka socijalizmu u kapitalističkim okvirima?"
Film se završava produženom sekvencom sastanka upravnog odbora Alcasa-e, kompanije koja zapošljava 2.700 radnika, i diskusijom o ko-upravljanju i promenama u proizvodnim odnosima kojima se teži.

Film će predstaviti umetnica iz Beča Nina Hoechtl, koja trenutno boravi u Beogradu na rezidensi programu AIR 08 koji Rotor iz Graca (Austrija) organizuje u saradnji sa Kontekst galerijom. Tokom svog boravka u Srbiji Nina Hoechtl će raditi istraživanje vezano za borbu radnika i malih akcionara u fabrici Jugoremedija iz Zrenjanina, kao i o njihovom upravljanju fabrikom. U predlogu projekta na kome bi želela da radi tokom boravka u Srbiji, Nina Hoechtl je referisala na film "5 fabrika- radnička kontrola u Venecueli" Azzellini-ja i Ressler-a kao prikaz mogućih modela radničkog upravljanja - temu koju želi da istraži kroz primer Jugoremedije. Jugoremedija je srpska farmaceutska fabrika koja je bila privatizovana 2000. god. na takav način da je 58% akcija pripalo radnicima a 42% državi. 2002. godine država je prodala svoje akcije Jovici Stefanoviću sumnjivom lokalnom kapitalisti koji se obogatio švercom cigaretama i koji je bio pod poternicom Interpola u vreme kada je kupio akcije Jugoremedije. Kao i drugi kupci u procesu privatizacije u Srbiji, Stefanović nije bio proveren po pitanju pranja novca jer je stav srpske Vlade bio, a i sada je, da je bolje imati prljave pare u privatizaciji nego dopustiti radnicima da upravljaju kompanijom jer "to će nas vratiti u crne dane samoupravljanja"...

Nakon projekcije filma Nina Hoechtl, Vladan Jeremić (Biro za kulturu i komunikaciju) i
Ivan Zlatić (Freedom Fight) će otvoriti diskusiju o borbi radnika i malih akcionara u fabrici Jugoremedija iz Zrenjanina za ostvarivanje svojih prava.

http://freedomfight.net/cms/index.php?page=jugoremedija-fabrika-lekova-ad-zrenjanin---lek-za-srbiju

http://www.ninahoechtl.org/

http://www.ressler.at/content/view/93/lang,en_GB


12.11. sreda u 19 h
Lana Zdravković, Kako ona uživa: Golo čitanje Lakana
otvaranje izložbe
Autorka: Lana Zdravković, Institut za umetničku produkciju i istraživanje Kitch, Ljubljana
www.kitch.si

Video projekcija Kako ona uživa: Golo čitanje Lacana je refleksija o ženskom (seksualnom) užitku, kako ga definiše i premišlja savremena psihoanaliza kroz temeljne autore, kao što su pre svega Frojd i Lakan (autorka u videu čita iz dela Jacquesa Lacana: Encore). To je od izuzetne važnosti jer se kroz premišljanje ovog problema problematizuju širi društveni i politički problemi savremenog društva - ne samo položaj žene u savremenom društvu već i šovinizacija i mačoizacija društva u celom svom dijapazonu, kroz kulturu, umetnost, nauku, o politici i privredi da ne govorimo. To opet ima svoje šire posledice u društvu koje deklarativno deluje pod diktatom demokratije, a u realnosti je duboko šovinističko, to znači takođe i rasističko i nacionalističko (ovu moćnu tvrdnju podkrepljujemo delima Mihaela Foukoa, Etiena Balibara, Žaka Ransiera, Alana Badioua). Zato je borba za ravnopravnost polova ne samo feministični krik (autorka videa nije feministkinja, već politička aktivistkinja) već i pre svega neprikosnoveni zahtev za dubokom jednakošću bez obzira na pol, nacionalnu ali etničku pripadnost, rasu ali različite kulture (ti elementi su u današnjem svetu mnogo povezaniji, nego što to na prvi pogled izgleda). Delo možemo razumeti i kao politički performans, koji traži načine za besklasno društvo, odnosno politiku negospodstva. U današnjem neoliberalnom društvu gde je prekarijat - nesigurni i privremeni oblici rada - postao standard to je ujedno i borba za radnička prava i bolji svet. To je utopistički zahtev, koji stremi da, po ugledu na Imanuela Valerstajna, postane >utopistički< (radikalan a izvodljiv). Ženski polni organ, koji je u današnjem vremenu konformizma i hedonizma potrošačkog društva postao jeftin simbol, u ovom delu je upotrebljen ne kao simbol emocija i lepote već kao simbol razmišljanja i političkog delovanja.

Video, koji je nastao u koprodukciji Instituta za kulturnu produkciju i istraživanje Kitch, Ljubljana (www.kitch.org), Mesta žena - Društva za promociju žena u kulturi, Ljubljana (www.cityofwomen.org) i Multimedije - Performing Art Centra, Skoplje (www.multimedia.org.mk), je bio premijerno prikazan 8. marta 2007 u Ljubljani u okviru festivala Rdeče zore / Crvene zore a kasnije i 8. septembra 2007 u Sarajevu, u okviru festivala fondacije CURE, Pitchwise.

Lana Zdravković je rođena u Beogradu. Živi u Ljubljani. Kao istraživačica zaposlena je na Mirovnom institutu - Institutu za savremene političke i društvene studije. Redovno objavljuje u dnevnim i stručnim časopisima i sarađuje sa Radiom Študent. Završava doktorske studije iz političke filozofije na Slovenačkoj akademiji nauka i umetnosti. Politička je aktivistkinja i umetnica koja deluje pod imenom Kitch. Područja njenog umetničkog delovanja su: neoliberalizacija i ekonomizacija umetnosti, politički performans, pornografija i umetnost, kič i treš art.

Izložba je otvorena do 19.11.


OKTOBAR


24.10. petak, 20 h
Opsta mesta tranzicije
Projekcija i razgovor sa Joanne Richardson
Gostovanje Joanne Richardson je realizovano u saradnji sa Biroom za
kulturu i komunikaciju



Joanne Richradson ce predstaviti kolaboracioni video projekat "Opsta mesta tranzicije" razgovarati o aspektima koji su proizasli iz ovog projekta, fokusirajuci se na revoluciju 1989. godine i
post-komunisticku "tranziciju" u Rumuniji, kao i na i razlici izmedju politicke umetnosti i politickog stvaranja umetnosti." Bice prikazan film "In Transit" a imacemo mogucnost da pogledamo i delove filma "Two or Three Things about Activism".

Opsta mesta tranzicije je kolaborativan video projekat D Media iz Rumunije, Ak-Kraak iz Nemacke, bugarskog Interspace i K:SAK iz Moldavije.Cilj projekta je pokretanje kritickog dijaloga o oblicima tranzicije i drugim alternativama, umesto da se s globalnim trzistem prosto "ide u korak". Projekat je producirao do sada 8 videa na teme koje ukljucuju remapiranja granica i identiteta, transformaciju sredstava za proizvodnju i evoluciju aktivizma.

In Transit je tridesetominutni video dnevnik subjektivnih impresija sadasnjice i secanja iz detinjstva. Dok putujemo Rumunijom u godini njenog prikljucenja Evropskoj Uniji, narativ reflektuje na znacenja
tranzicije, re-upisivanje istorije i odnosa izmedu slika i secanja.

Dve ili tri stvari o aktivizmu je "kontradokumetarac" baziran na razlici koju je jednom davno uspostavio Godara izmedu politickog filma (filma o politickoj borbi) ili politickog snimanja filma. Dok 13 protagonista/kinja iz anarhistickih grupa i ekoloskih aktivista/kinja do NGO-a, diskutuje o aktivizmu u Rumuniji i njegovom istorijskom kontekstu, snimateljka filma reflektuje svoje licne motivacije.

Razgovor sa autorkom ce se fokusirati na estetike i politike, startegije "kontradokumentaraca", kao i na Godarovu misao politickog stvaranja umetnosti, koja predstavlja vaznu implikaciju na aktivisticku umetnost. Snimati jedan film politicki znaci postaviti pitanja o dominantnim formama produkcije zvuka i slike, ali i onim "opozicionim" formama. Danas je velika kolicina aktivisticke umetnosti postala propaganda u opozitu, predvodnik navijaca socijalnih pokreta koja izbegava samo-refeleksiju. Video radovi u ovom projektu pokusavaju da nadu razlicite forme ekspresije, gde se umetnost i otpor susrecu, forme koje preispituju automatizam koji je postao sastavni deo aktivizma.

Joanne Richardson zivi i radi u Kluzu u Rumuniji kao teoreticarka, umetnica i programska direktorka D Media. Ona je urednica Subsola, webzina o aktivistickoj umetnosti, medijskoj teoriji, i autorka dve knjige o digitalnoj kulturi. Pisala je eseje o radikalnoj levici, eksperimentalnom filmu, video aktivizmu, taktickim medijima, slobodnom softveru, mitu autora i copyleftu. Njeni video radovi reflektuju rastuci interes o globalizaciji, nacionalizmu i postkomunizmu, i manifestuju kriticku perspektivu kroz status dokumenta, istorije i memorije.

Commonplaces project: http://www.dmedia.ro/index-e.htm
Memoirs of a video activist: http://translate.eipcp.net/transversal/0307
Est-ethics of counter-documentary:
http://www.artmargins.com/content/feature/richardson.html
Bio and links to other texts:
http://subsol.c3.hu/subsol_2/contributors0/richardsonbio.html


26.09 - 09. 11
49. Oktobarski Salon, Beograd
Umetnik-građanin / Umetnica-građanka
Kontekstualne umetničke prakse


Umetnice i umetnici: Ana Adamović / Antea Arizanović / Reli Avrahami / Maja Bajević / Yael Bartana / Lutz Becker / Cristiano Berti / Pauline Boudry / Renate Lorenz / Dan Calin / Chto delat? / DAH teatar / Danica Dakić / Braco Dimitrijević / Lina Dokuzović / Andrej Đerković / Eva Filova / Kendell Geers / Girls on Horses / Kaspars Goba / Ion Grigorescu / Živko Grozdanić / Igor Grubić / Marina Gržinić / Aina Šmid / Driton Hajredini / h.arta / Ana Hoffner / International strike of artists / Fitore Isufi Koja / Sanja Iveković / Vladan Jeremić / Šejla Kamerić / Gülsün Karamustafa / Sigalit Landau / Wei Liu / Milovan Destil Marković / Nikoleta Marković / Dalibor Martinis / Goranka Matić / Mladen Miljanović / Monument Group / Damir Nikšić / New Collectivism / Tanja Ostojić / Vesna Pavlović / Dan Perjovschi / Tadej Pogačar / Darinka Pop-Mitić / Marta Popivoda / Zoran Popović / Danilo Prnjat / Nurhan Qehaja / Queer Belgrade Collective / Jelena Radić / Eduard Freudmann / Oliver Ressler / Pipilotti Rist / Martha Rosler / Katya Sander / Judith Siegmund / Ivana Smiljanić / Sašo Stanojkovi? / Hito Steyerl / Mladen Stilinović / Branimir Stojanović / Saša Stojanović / Balint Szomabthy / Škart / Ilija Šoškić / Frank Thiel / Raša Todosijević / Jelena Tomašević / Milica Tomić / Ranko Travanj / Goran Trbuljak / Egbert Trogemann / Ulay / Gergelj Urkom / Valie Export / Katarina Zdjelar / Artur Zmijewski
Umetnička direktorka: Bojana Pejić
Kustoskinje asistentkinje: Vida Knežević i Ivana Marjanović

Program:

12.00 - Petak, 3. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Kerry-Ann Martin, viša forenzička antropološkinja Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Lukavac
Procedures and Processes at the Lukavac Re-association Center Assisting in Final Identification, lecture/workshop predavanje/radionica/razgovor na engleskom jeziku
&
Dragana Vučetić, viša forenzička antropološkinja Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Tuzla
Podrinje - identifikacijski projekat, predavanje/radionica/razgovor

11.00 - Subota, 4. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Šejla Idrizbegović, DNK forenzičarka Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Sarajevo
Uloga DNK analize u identifikaciji nestalih osoba, predavanje/radionica/razgovor

14.00 - Subota, 4. oktobar, 2008.
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Admir Jugo, forenzički arheolog i antropolog Međunarodne komisije za nestala lica u BiH (ICMP), Sarajevo
Primjena forenzičkih tehnika na masovne grobnice u Bosni i Hercegovini, predavanje/radionica/razgovor

Više informacija o izložbi, prostorima i programu na http://www.oktobarskisalon.org


SEPTEMBAR

26.09 - 09. 10
49. Oktobarski Salon, Beograd
Umetnik-građanin / Umetnica-građanka
Kontekstualne umetničke prakse


Umetnice i umetnici: Ana Adamović / Antea Arizanović / Reli Avrahami / Maja Bajević / Yael Bartana / Lutz Becker / Cristiano Berti / Pauline Boudry / Renate Lorenz / Dan Calin / Chto delat? / DAH teatar / Danica Dakić / Braco Dimitrijević / Lina Dokuzović / Andrej Đerković / Eva Filova / Kendell Geers / Girls on Horses / Kaspars Goba / Ion Grigorescu / Živko Grozdanić / Igor Grubić / Marina Gržinić / Aina Šmid / Driton Hajredini / h.arta / Ana Hoffner / International strike of artists / Fitore Isufi Koja / Sanja Iveković / Vladan Jeremić / Šejla Kamerić / Gülsün Karamustafa / Sigalit Landau / Wei Liu / Milovan Destil Marković / Nikoleta Marković / Dalibor Martinis / Goranka Matić / Mladen Miljanović / Monument Group / Damir Nikšić / New Collectivism / Tanja Ostojić / Vesna Pavlović / Dan Perjovschi / Tadej Pogačar / Darinka Pop-Mitić / Marta Popivoda / Zoran Popović / Danilo Prnjat / Nurhan Qehaja / Queer Belgrade Collective / Jelena Radić / Eduard Freudmann / Oliver Ressler / Pipilotti Rist / Martha Rosler / Katya Sander / Judith Siegmund / Ivana Smiljanić / Sašo Stanojkovi? / Hito Steyerl / Mladen Stilinović / Branimir Stojanović / Saša Stojanović / Balint Szomabthy / Škart / Ilija Šoškić / Frank Thiel / Raša Todosijević / Jelena Tomašević / Milica Tomić / Ranko Travanj / Goran Trbuljak / Egbert Trogemann / Ulay / Gergelj Urkom / Valie Export / Katarina Zdjelar / Artur Zmijewski
Umetnička direktorka: Bojana Pejić
Kustoskinje asistentkinje: Vida Knežević i Ivana Marjanović

Program:

Petak, 26. septembar 2008.
Muzej 25. maj - Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6
19:00 - Svečano otvaranje i dodela nagrada 49. Oktobarskog salona
21:00 - Queer kabare
Queer Beograd kolektiv, Žene na delu, i Queeria
"Vojnik" - na osnovu razgovora Bobana Stojanovića, scenario - Džet Mun
"Devojcica sa cigaretama" - u saradnji sa Marijom Savić, scenario - Džet Mun
"Tehno-balerine", kolaž iz predstave Transkuhinjska ritmična terapija, Biljana Stanković-
Lori i Zoe Gudović, Act women

Svi drugi izložbeni prostori 49. Oktobarskog salona biće otvoreni
u petak, 26. septembra 2008, 12:00 - 20:00

Subota, 27. septembar
Beogradsko psihoanaliticko drustvo, Smederevska 9a
12:00 - 16:00 - Otvaranje arhiva pisanih tekstova i publikacija N.M. Šugara
Svake subote od 12-16h do 9 novembra kroz arhiv vodi Branimir Stojanović
Muzej 25. maj - Muzej istorije Jugoslavije, Boticeva 6
17:00 - Kroz izložbu vodi Bojana Pejić, umetnička direktorka 49. Oktobarskog salona
18:00 - Ana Hofner, Gazimestan 08, performans
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
19:00 - Dr. Damir Arsenijević, teoretičar i kritičar kulture, Sarajevo/Tuzla
Oroditi kost, predavanje na engleskom jeziku
Fasada Narodne Skupštine Republike Srbije, Kralja Milana 14
21:00 - Gergelj Urkom, Predlog za kompletno društvo, projekcija

Nedelja, 28. septembar
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
18:00 - Dr. Jasmina Husanović, teoretičarka politike i kulture i kulturnopolitička radnica, Tuzla    
Ka emancipativnoj politici svjedočenja -politika nestalih kao vladanje traumom kroz kodifikaciju/matematizaciju/depolitizaciju na razmeđima (inter)nacionalnih režima 'terapeutske'/'tranzicijske pravde', predavanje/razgovor

Utorak, 30. septembar
Kuća legata, Knez Mihailova 46
Grupa Spomenik, Matemi reasocijacije:
18:00 - Šejla Šehabovic, književnica, Tuzla/Budimpešta
Čitanje i razgovor o priči Ruvejda

Više informacija o izložbi, prostorima i programu na http://www.oktobarskisalon.org


19.09. petak, 19:30 h
Ana Hoffner, Panika: pervertirana, performans
Intervencija Kontekst galerije na Queer Beograd festivalu
Mesto: Kulturni centar Rex, Jevrejska 16



Prosiren bioskop: 1969. godine Valie Export je prosirila parametre bioskopa svojim telom. U jednom bioskopu u Minhenu pojavila se u pantalonama koje su otkrivale njen polni organ kako bi pokazala da podela izmedju scene/ekrana i publike nije samo pitanje medija vec i pitanje roda. Kao feministkinja, Valie Export se postavila u opoziciju u odnosu na muskarce kako bi uspostavila drugaciju tacku gledista od one -muskarac posmatrac a zena objekat. Danas je angazman pod zajednickim subjektom "zene" postao otezan iz mnogo razloga. Nalazimo sebe suocene sa krajem politike identiteta gde biti zena vise nije dovoljno. Globalni neoliberalni kapitalizam je postavio falocentrizam kao najdominantniji poredak. Uzdignuta na jedan apstraktan nivo, moc JEDNOG (falusa) svodi svaki antagonizam na mnostvo razlika koje mogu biti evakuisane, kontrolisane i normalizovane. Pitanje je kako delovati u svetu apstrakcije i praznih znakova, kako pronaci poziciju u vanrednom stanju, gde smo konstantno gledani i nadzirani.

Poput Valie Export, odlucujem da ukljucim svoje telo u medijsku instalaciju koja izaziva samo-refleksiju. Publika je projektovana na kvadrat izmedju mojih nogu i konfrontirana je sa sopstvenim ukljucivanjem u zatvoreni krug moci. Kome je dozvoljeno da gleda a ko bi trebalo da bude pod prismotrom? Ukoliko strategije feminizma treba da budu artikulisane u sadasnjosti (a to je moja namera) onda je neophodno postaviti ih u siri okvir politika i istorija. To znaci da "Panika: pervertirano" ne moze ostati nema rekonstrukcija onoga sto se desilo pre cetrdeset godina. Mi treba da postavimo cak i krupnija pitanja poput: kome je dozvoljeno da govori i zauzme poziciju aktivnog subjekta?

Program Queer Beograd festivala:
http://www.queerbeograd.org/index.php?option=com_content&task=view&id=314&Itemid=1



AVGUST


Nema programa u avgustu.


JUL


08.07. Utorak u 19 h
Javni razgovor o Mangelos nagradi 2008
Učesnici/ce: članovi/ice žirija za Mangelos nagradu 2008: Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, Beograd), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica Mangelos nagrade za 2007. god)
finalisti/kinje Mangelos nagrade za 2008: Ivan Petrović (dobitnik nagrade), Ivana Smiljanić, Andrea Palašti, Marina Marković

Moderator: Marko Miletić



Nagrada Dimitrije Bašićević Mangelos je osnovana 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for a Civil Society (FCS) iz Njujorka kao deo projekta Young Visual Artists Awards (YVAA) sa idejom uspostavljanja godišnje nagrade koja za cilj ima da omogući jednom mladom umetniku/ci iz Srbije rezidencijalni boravak u Americi (prve godine u Sausalitu, Kalifornija a potom u Njujorku). Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašićevića Mangelosa.

Od 2006. godine KONTEKST galerija i umetnička asocijacija DEZ ORG iz Beograda su novi organizatori nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos.

Nagrada se sastoji od rezidencijalnog boravka u Njujorku u trajanju od šest nedelja, u International Studio and Curatorial Program (ISCP) koji predstavlja jedan od najznačajnijih programa za mlade umetnike i umetnice danas. Program boravka uključuje i posete brojnim galerijama, muzejima kao i upoznavanje sa predstavnicima i predstavnicama nujorške umetničke scene. Nakon povratka iz Njujorka nagrađenom umetniku/ci se organizuje samostalna izložba.

Svake godine žiri, uzimajući u obzir glasove umetnika i umetnica poslate putem emaila, bira pet do šest finalista i finaliskinja koji potom imaju izložbu u KONTEKST galeriji. Na otvaranju izložbe zvanično se proglašava pobednik/pobednica. Ovogodišnja izložba finalista i finalistkinja biće otvorena 04. oktobra u KONTEKST galeriji. Dobitnici/e nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos do 2007. godine u Srbiji i Crnoj Gori su: Bob Milošević (Sausalito, Kalifornija, 2002.), Vladimir Nikolić (Njujork, 2003.), Milica Ružičić (Njujork, 2004.), Milena Gordić (Njujork, 2005.), Siniša Ilić (Njujork, 2006.) Katarina Zdjelar (Njujork, 2007.).

Ovogodišnji dobitnik Nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos umetnik Ivan Petrović. Finalisti i finalistkinje su Marina Marković, Goran Micevski, Andrijana Palašti i Ivana Smiljanić. Izložba finalista i finaliskinja će biti organizovana na jesen 2008. godine u KONTEKST galeriji.

Žiri u sastavu: Nikola Dedić (istoričar i teoretičar umetnosti, Niš), Maida Gruden (kustoskinja, Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd), Gordana Nikolić (kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Miroslav Karić (istoričar umetnosti, Beograd), Jelena Radić (umetnica, Beograd) i Katarina Zdjelar (umetnica, dobitnica Mangelos nagrade za 2007. god) je, uzimajući u obzir glasove učesnika/ca konkursa glasanjem odabrao pobednika, finaliste i finalistkinje.


07.07.-31.07.
Poster kampanja
Zemlja ljudskih prava - Land of Human Rights
Umetničke analize i vizije situacije ljudskih prava u Evropi
Autori/ke postera druge kampanje: bankleer (Berlin), Miklós Erhardt & Dominic Hislop (Budimpešta), Tadej Pogačar (Ljubljana), Alexandros Georgiou i Jennifer Nelson, u saradnji sa ITYS, Institute for Contemporary Art and Thought, Konate Mamadou i Theophile Yerbanga (Atina)


Land of Human Rights je projekat koji se bavi statusom kvo ljudskih prava u Evropi viđenim kroz perspektivu vizuelne umetnosti. Projekat se bavi ovom temom na analitički i vizionatski način. Tokom tri godine diskurs ljudskih prava u Evropi će prodreti u širu javnost umetničkim sredstvima. Diskusija bi trebalo da bude zasnovana na temi "pred vlastitim vratima" ili "unutar vlastite kuće". Zamišljeno je da planirane aktivnosti dopru do široke publike i učine nas svesnim sledeće činjenice: na različitim nivioma ljudska prava nisu ni u Evropi zagarantovana!

Sastavni deo dugoročnog projekta Land of Human Rights je poster kampanja, koja će se događati između ostalog i u KONTEKST galeriji. Sa početkom od septembra 2007, set od 4 postera će biti štampan na pola godine. Prednja strana postera predstavlja radove umetnika/ca, a na zadnjoj strani se nalaze kratki tekstovi teoretičara/ki ili aktivista/kinja ljudskih prava, koji će tematizovati trenutna pitanja ljudskih prava.

Cilj kampanje je da se ljudi informišu sa svojim pravima i da se podigne svest o pitanju trenutnih ljudskih prava kod velikog dela populacije.

Land of Human Rights je razvio i organizovalo < rotor > udruženje za savremenu umetnost, Grac, Austrija u saradnji sa pet zemalja - Slovenija, Hrvatska, Nemačka, Češka i Mađarska.

Posteri se besplatno dele! Možete ih uzeti u KONTEKST galeriji svakog radnog dana od 16h do 20h.

http://www.landofhumanrights.eu/


JUN


19.06. četvrtak, 19h
Prezentacija umetnika/ca, učesnika/ca izložbi BUG i 1/1



Izložbe BUG (Kontekst galerija, jun, 2008.) i 1/1 (Kontekst galerija, jun, 2007.) koje su realizovane u Kontekst galeriji su rezultat radionica koje je vodio doc. Zoran Todorović na Fakultetu likovnih umetnosti. Radionice su deo predmeta intermedijska umetnost i predstavljaju nastojanje da se na Fakultet likovnih umetnosti uvede, u nastavu, i programski organizuje i artikuliše postkonceptualna umetnost.

Učesnici/ce razgovora će predstaviti svoje radove realizovane u okviru ove radionice i otvoriti debatu o problemima obrazovanja u polju umetnosti u Srbiji.

Download katalog 969 KB

MAJ


15.05. četvrtak u 19 h
Kontrola i otpor na ulici
otvaranje izložbe
Kustosi: Marko Miletić, Srđan Prodanović
Učesnici/e: Danilo Prnjat, Dušan Rajić,Szu-Szu galerija, Alban Muja, Ilegalni poslastičari, Građanska inicijativa Peti park, Miloš Čvorić,Darinka Popmitić



Projekat Kontrola i otpor na ulici želi da ukaže na određene mehanizme konstituisanja javnog prostora koji podrazumeva međuprožimanje kontrole i otpora, kao i širih odnosa moći, koji se formiraju unutar društvene percepcije "javnog prostora". Unutar ovako shvaćenog okvira na značaju dobijaju fenomeni koji inače imaju skoro "marginalnu relevantnost" te se na taj način otvara mogućnost drugačijeg uvida u probleme koji se često, i bez razloga, u lokalnom kontekstu površno shvataju i tumače.

Društvena stvarnost XX veka obeležena je porastom racionalnosti, paralelno s tim javni prostor postaje predmet interesa brojnih društvenih grupa koje u okviru svojih novostečenih socijalnih prava izjednačavaju potrošnju sa načelom egalitarizma. Dostupnost i potrošnja prostora postale su zaduženje različitih vrsta stručnjaka pa se samim tim povećava i složenost politike javnog prostora. Međutim latentna odlika ovog prosesa bila je dekonstrukcija same centralizovane strukture moći, tako da učešće pojedinaca unutar javnog prostora podrazumeva niz tehnika samodisciplinovanja koje su obično svoju legitimnost obezbeđivale kako načelom integracije tako i sveopštim zahtevom za povećanje bezbednosti. Na taj način uslovi potrošnje i interakcije na ulici postaju uslovljeni činom usvajanja različitih tehnika sobstava u okviru "novonastale" disperzivne i pomerajuce strukture moći. Kontrola se sad najviše ocrtva u siboličnom obliku koji pojedinca treba da podsti na sveprisutnost sitema. Situacija u postkumunističkim društvima je u toj meri konfuznija jer se unutar javnog prostora prepliću različite vizije društvenog uređenja koje anlogno podrazumevaju i različite uvide u prirodu javnog propstora, stoga skoro svako delanje ima, u manjoj ili većoj meri karakter političkog.

Po Fukou razmatranje odnosa moći podrazumeva veliku teoretsku opreznost jer usled pomenute disperzivnosti u savremenom dobu uvek postoji opasnost da nase mišljenje bude već determinisno nekim diskursom. Značajno je primetiti da se, po ovom autoru, sloboda (mišljenja) ne sastoji u izbegavnju ove determinacije (što je uostalom danas i nemoguće) već se postiže osobenim naporom koje pojedinac ulaže u spoznaju prirode i mehanizma ove determinacije. Međutim jasno je da ovakva vrsta "proviđenja" ne dolazi sama od sebe, za nju je (nužno) potreban posrednik, neko ili nešto će nas naterati da na pomenuti način "brinemo o sebi". Upravo takvu ulogu imaju i "marginalne pojave" [odnosno inicijative različitih društvenih grupa i pojedinaca koje se na razne načine vrše otpor], one nam pripovedaju svoju divlju i neukroćenu istoriju koja svojom radikalnom "nekorektnošću" i otporom otkriva pokretnu strukturu moći i kontrole. Stoga, naše iskustvo sa "marginalni pojavama" predstavlja više od ironične i površne politizacije određene teme; to iskustvo danas u savremenom svetu, je nužno kako bismo bolje upoznali sebe i o sebi brinuli.

Na izložbi će biti predstavljeni sledeci radovi: Danilo Prnjat, Red; Dušan Rajić, Mesto je pod prismotrom; Szu-Szu galerija, Zvezda; Alban Muja, Grad za turiste; Ilegalni poslastičari, Ćošak Salvadora Dalija; Građanska inicijativa Peti park; Miloš Čvorić, akcija Bulevar AVNOJa; Darinka Popmitić, akcija restauracije murala na ogradi SKCa. Pored toga biće predstavljeni i neautorski artefakti: CCTV kamere ispred galerije sa projekcijom u izlagačkom prostoru i kolekcija tabli sa nazivima ulica.

Izložba je otvrorena do 01.06.

Download katalog 516 KB


06.05., utorak, 19 h
Projekcija filma Usred malestreama, Nemacka, 2005. (93 min.)
Rediteljka: Helke Sander
Uvodna rec: Natalja Kyaw
Organizacija: KONTEKST galerija, ZENE NA DELU i Goethe institut u Beogradu



Usred malestreama rediteljke Helke Sander-a je film o zenskom pokretu u zapadnoj Nemackoj koji je usko povezan sa studentskim pokretom iz 1968.godine. U ovom filmu Helke Sander se pojavljuje kao jedna od akterki tadasnjih zbivanja ali i kao moderatorka diskusije tadasnjih aktivistkinja koje raspravljaju o zenskom pokretu iz perspektive 2004. godine.

Ovaj film nudi drugaciju perspektivu o nemackom zenskom pokretu koji se vezuje za ime Alice Schwarzer koja je 1971.godine pokrenula znacajnu medijsku kampaniju protiv paragrafa nemackog krivicnog zakona o zabrani abortusa. Film obiluje dokumentarnim materijalom o istoriji nemackog zenskog pokreta.

Helke Sander je aktivno bila ukljucena u studentski pokret '68 i jedna je jedna od osnivacica Akcionog veca za oslobodjenje zena (Aktionsrat zu Befreiung der Frauen) 1968. god. Njen govor u septembru 1968. god. na konferenciji Socijalisticke Studentske asocijacije u kome zigose seksisticke stavove svojih muskih kolega je i danas vazna referenca zbog svoje snage i aktuelnosti. U Berlinu, 1974.god, Helke pokrece prvi feministicki filmski casopis Zene i film (Frauen und Film), a njen film The All-Around Reduced Personality (Die allseitig reduzierte Persönlichkeit - Redupers) smatra se najznacajnijim nemackim feministickim filmom sedamdesetih.

Pre projekcije filma uvodnu rec ce dati Natalja Kyaw, istoricarka iz Nemacke koja trenutno radi na doktorskoj disertaciji o drzavnim zenskim organizacijama i feminizmu u socijalistickoj Jugoslaviji.

Program je organizovan i koncipiran kao saradnja KONTEKST galerije, ZENA NA DELU i Goethe instituta u Beogradu.

Ulaz je besplatan.

www.kontekstgalerija.org
http://www.zenergija.org/


APRIL


24.04., četvrtak u 19 h
Projekcija filma Subjektivni faktor
Rediteljka: Helke Sander
Uvodna reč: Marijana Stojčić
Organizacija: KONTEKST galerija, ZENE NA DELU i Goethe institut u Beogradu

Rad Helke Sander tesno je povezan sa njenim političkim angazmanom kao feministkinje i taj kontekst je izuzeto vazan za razumevanje njenih filmova. Film Subjektivni faktor je polubiografski prikaz perioda izmedju 1967. i 1970.godine koji je Helke provela u Zapadnom Berlinu, gde je studirala na Deutsche Film und Fernsehakademie.

Naslov filma je zapravo pomalo gorka referenca na čuveni slogan drugog talasa feminizma "Lično je političko" koji podrazumeva redefinisanje ličnog iskustva kao dela društvenog procesa, prevazilazeći podelu na javno/privatno, u kojoj sfera javnog (objektivnog, nauke, politike, ekonomije ?) pripada muškarcima, dok je zena ograničena na domen privatnog (subjektivnog, emocionalnog, porodica, kuća...). Ovom podelom se u literaturi često objašnjava zenska podredjenost.

Iz perspektive Ani, aktivistkinje koja sa sinom zivi u komuni, Helke Sander priča priču o dešavanjima '68, koje neki nazivaju poslednjom pravom revolucijom po svojoj veri u mogućnost stvaranja pravednijeg sveta, sveta bez anatagonizma potlačenih i onih koji vladaju. Uz mnogo dokumentarnih snimaka i fotografija iz tog perioda, ovo je takodje i priča o izneverenoj nadi da hijerarhija moći izmedju muškaraca i zena moze biti ukinuta jednim masovnim pokretom.

Helke Sander je aktivno bila uključena u studentski pokret '68 i jedna je jedna od osnivačica Akcionog komiteta za oslobodjenje zena (Aktionsrat zu Befreiung der Frauen) 1968. god. Njen govor u septembru 1968. god. na konferenciji Socijalističke Studentske asocijacije u kome zigoše seksističke stavove svojih muških kolega je i danas vazna referenca zbog svoje snage i aktuelnosti. U Berlinu, 1974.god, Helke pokreće prvi feministički filmski časopis Zene i film (Frauen und Film ), a njen film The All-Around Reduced Personality smatra se najznačajnijim nemačkim feminističkim filmom sedamdesetih.

Pre projekcije filma uvodnu reč daće Marijana Stojčić, sociološkinja i PR Zenskog Inormativno - Dokumentacionog Centra (INDOK).

Program je organizovan i koncipiran kao saradnja KONTEKST galerije, ZENA NA DELU i Goethe instituta u Beogradu.

Ulaz je besplatan.

www.kontekstgalerija.org
http://www.zenergija.org/
http://www.awin.org.yu
http://www.goethe.de/INS/cs/bel/uun/srindex.htm

FEBRUAR/MART

KONFERENCIJA ZA STAMPU

MEDIJA CENTAR, sreda, 13 februar 2008. u 12 h
Milentija Popovića 9 ( Sava Centar)

TEMA
Sloboda mišljenja i izražavanja - nasilno prekidanje izložbe "Odstupanje"

ORGANIZACIJA
Radnici/e u kulturi, Napon i Kontekst galerija

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora i neće biti održana u planiranim terminima. Organizovana grupa je nasilnim postupcima sprečila otvaranje izložbe i tom prilikom uništen je i umetnički rad "Licem u lice" Drena Malićija.

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine" deo je šireg projekta u okviru kojeg je izložba već predstavljena u Novom Sadu od 22. januara do 5. februara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bez incidenata. Organizatori projekta su nevladine organizacije "Kontekst" iz Beograda i Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada.

Grupa radnici/e u kulturi i kustosi i organizatori projekta žele da reaguju povodom ovog događaja i da se obrate javnosti kako bi predstavili okolnosti pod kojima je projekat nastao, njegove ciljeve kao i okolnosti pod kojima je izložba nasilno cenzurisana.

UČESNICI/E

Kustosi/kinje izložbe Vida Knežević, Ivana Marjanović, Kristijan Lukić; Predstavnici radnika/ca u kulturi: Dejan Sretenović, istoričar umetnosti, Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju i dramaturškinja, Milena Dragićević Šešić, profesorka Univerziteta umetnosti, Milica Tomić, umetnica; Živko Grozdanić, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.


SAOPSTENJE ZA JAVNOST POVODOM NAPADA NA ZGRADU CENTRA ZA KULTURU "STARI GRAD"
9. februar

Iako je izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena i otkazana zbog procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora prilikom otvaranja izložbe, napadi i dalje traju.

U petak, 8. februara oko 18 časova razbijeno je staklo na vratima Centra za kulturu "Stari Grad" i skinut natpis Kontekst galerije. Policija je reagovala i uhapsila napadače.

I pored toga što je izložba zatvorena neophodne su pojačane mere bezbednosti kako bi se zaštitio Centar za kulturu "Stari Grad".

Kontekst galerija i Centar za kulturu "Stari Grad"


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM ZATVARANJA IZLOŽBE "ODSTUPANJE / SAVREMENA UMETNIČKA SCENA PRIŠTINE"
Beograd, 8 februar

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine", koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora i neće biti održana u planiranim terminima. Organizovana grupa je nasilnim postupcima sprečila otvaranje izložbe i tom prilikom uništen je i umetnički rad "Licem u lice" Drena Malićija.

Izložba "Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine" deo je šireg projekta u okviru kojeg je izložba već predstavljena u Novom Sadu od 22. januara do 5. februara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bez incidenata. Organizatori projekta su nevladine organizacije "Kontekst" iz Beograda i Institut za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" iz Novog Sada.

Ovim povodom pozivamo Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda da hitno reaguju i javno osude ovaj nasilni čin i omoguće da se izložba "Odstupanje"održi u Beogradu u ovom času kada su nam demokratija, tolerancija i otvorenost Beograda i Srbije preko potrebni.

kustosi i kustoskinje

Vida Knežević, Kristian Lukić, Ivana Marjanović i Gordana Nikolić


PETICIJA ZA OTVARANJE IZLOŽBE

Ovo je peticija koju je pokrenula grupa zainteresovanih gradjana/ki, radnika/ca u kulturi i umetnika/ca.

...

Na sledecem linku mozete potpisati peticiju za otvaranje izlozbe "Odstupanje/Savremena umetnicka scena Pristine" koja je trebalo da se odrzi u Kontekst galeriji Centra za kulturu "Stari Grad" u Beogradu, od 7. do 15. februara, a cije odrzavanje je cenzurisano zatvaranjem pre nego sto je i otvorena.
Peticija je upucena Ministarstvu kulture Republike Srbije i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, kao zahtev za hitnu i direktnu podrsku organizatorima za otvaranje i odrzavanje ove izlozbe.

http://www.petitiononline.com/odstupi/petition.html

Ova peticija je inicijativa zainteresovanih gradjana/ki, radnika/ca u kulturi i umetnika/ca, koji smatraju da drzavne institucije ne smeju da dozvole da kulturnu politiku jedne drzave vode klerofasisticke organizacije.


VIDEO SNIMCI NASILNOG ZATVARANJA IZLOŽBE


http://www.youtube.com/watch?v=jRSzUSwcVcQ
http://www.youtube.com/watch?v=wVC25afxpkU


PODRŠKA IZLOŽBI "ODSTUPANJE / SAVREMENA UMETNIČKA SCENA PRIŠTINE"




MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE - SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Ministarstvo kulture Republike Srbije je obavešteno o incidentu koji se dogodio 7. februara kada je grupa huligana sprečila otvaranje izložbe albanskih umetnika iz Prištine, pod nazivom , u beogradskoj galeriji Kontekst koja deluje u okviru Centra za kulturu Stari Grad. Ovom prilikom je uništen i jedan od eksponata na izložbi i ugrožena bezbednost učesnika, organizatora i građana koji su prisustvovali otvaranju. Smatramo da je Policija reagovala ispravno i u okvirima svojih nadležnosti i da je blagovremeno zaštitila bezbednost građana.

Izožba najavljena je u okviru redovnog programa galerije Kontekst i već je održana u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu u ko-organizaciji ovog Muzeja i nevladinih organizacija iz Novog Sada i Beograda. Smatramo da je neophodno obezbediti uslove da se ova, kao i svaka druga izložba u Srbiji održi u najavljenom terminu i tako osigura osnovno pravo na slobodu javnog izražavanja čime bi javnosti bilo omogućeno da se upozna sa sadržajem ove izložbe i o njoj donese sud. Ukazujemo na osnovne principe tolerancije, poštovanja kulturne raznolikosti, slobode javnog govora i umetničkog izražavanja kao temelje građanskog društva u Srbiji, i u skladu s ovim opredeljenjem izričito osuđujemo ovaj incident.

_____________________________________________________________________________________


SEKRETARIJAT ZA KULTURU I GRAD BEOGRAD
Petak, 08. februar 2008.

Osuda nasilnog prekida izložbe
Sekretarijat za kulturu i Grad Beograd javno osuđuju nasilni čin pripadnika nacionalističke organizacije "Obraz" i prekid izložbe pod nazivom "Odstupanje".

Svaka vrsta nasilnog prekidanja umetničke izložbe predstavlja čin netolerancije.

Beograd je metropola koja se bori za suštinsku koegzistenciju različitosti. Ne postoji nijedan razlog, dovoljno jak, koji može da opravda nasilno delovanje i pretnje.

Svako umetničko delo je kritički nastrojeno i preispituje stvarnost, tako da je ovakva nasilna reakcija usmerena isključivo ka podizanju tenzija, ne ulazeći dalje u suštinu umetničkog čina.

Beograd je bio i ostaće otvoren grad.

______________________________________________________________________________________

9. 2. 2008.
Oštre kazne za napadače na izložbu "Odstupanje"

Koalicija protiv diskriminacije zahteva najoštrije kazne prema učesnicima organizovane grupe koja je prekinula otvaranje izložbe "Odstupanje" u četvrtak 7. februara 2008. godine.

Takođe, KPD zahteva od kulturne i političke javnosti da osudi ovaj vandalski i anticivilizacijski čin kršenja osnovnih prava na slobodu mišljenja, kulturnog izražavanja i okupljanja, kao i izazivanja nacionalne mržnje.

KPD upozorava da će u protivnom svi učesnici društvenog života u Srbiji podržati nasilje kao način izražavanja neslaganja sa neistomišljenicima.

Srbiji je dosta mržnje, nasilja i ratova. To su građani Srbije više puta, mirnim putem, demokratskim izborima pokazali nakon 2000. godine.

Srbija svim srcem prihvata evropske vrednosti koje uključuju kulturni i umetnički dijalog među zajednicama i nikakva rulja neće moći to da spreči.

KPD će se svim snagama boriti protiv lažnih patriota koji licemerno zloupotrebljavaju određena politička pitanja kako bi se obračunali sa svojim neistomišljenicima.

KPD daje punu podršku Inicijativi mladih za ljudska prava, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Centru za kulturu "Stari Grad" u njihovim nastojanjima da uspostave komunikaciju između umetnika Srbije i Kosova.

Članice Koalicije protiv diskriminacije su:

Anti Trafiking Centar
Centar za unapređivanje pravnih studija
Gayten-LGBT
Gej strejt alijansa
Inicijativa mladih za ljudska prava
Inicijativa za inkluziju VelikiMali
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava
Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji
Švedski helsinški komitet za ljudska prava
Udruženje studenata sa hendikepom

__________________________________________________________________________________


08.02.2008. Beograd
Saopštenje povodom sprečavanja otvaranja izložbe prištinskih umetnika
VLAST MORA PRIMENITI OŠTRU KAZNENU POLITIKU PROTIV KLEROFAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA

Žene u crnom, kao antimilitaristička i antifašistička grupa, oštro osuđuju onemogućavanje otvaranja izložbe radova umetnika iz Prištine u galeriji "Kontekst", i zahtevamo od vlasti da u skladu sa Ustavom i drugim zakonima primene oštru kaznenu politiku protiv fašističkih organizacija poput "Obraza".

Podsećamo da ovo nije prvi put da pripadnici "Obraza" i slične klerofašističke organizacije onemogućavaju legitimne i legalne akcije i inicijative građana i građanki Srbije. Samo za poslednja dva meseca, takve grupe sprečile su održavanje promocije knjige "Peščanika" autorke Svetlane Lukić i Svetlane Vuković u Aranđelovcu , a iste grupe su ometale i performans Koalicije za sekularnu državu na Dan ljudskih prava u Beogradu.

Smatramo da je flegmatična kaznena politika vlasti protiv onih koji šire sve oblike mržnje u Srbiji odgovorna za sve organizovaniju pojavu fašističkih grupa. Znamo da je preovlađujuća nacionalistička ideologija Vlade i Parlamenta najodgovornija za proizvodnju mržnje i nestabilnosti u Srbiji.

Pa ipak, vladajuća većina koja odbija da raskine sa ideologijom koja nas fizički i moralno uništava već skoro dve decenije, donela je Ustav kojim se zabranjuje širenje fašizma. Zato još jednom zahtevamo od vlasti da poštuje odredbe Ustava i zakona koje je sama donela i zabrani rad fašističkih grupa.

Žene u crnom, Beograd

Saopštenju se pridružuju:

Komitet pravnika za ljudska prava , Beograd
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd
Fond za humanitarno pravo, Beograd
Incest trauma centar, Beograd
Glas razlike, Beograd
Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
Inicijativa mladih za ljudska prava, Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd
Škart, Beograd
Mreža Žena u crnom Srbije : Boljevac, Bor, Vranje, Vrbas, Vlasotince, Velika Plana, Zaječar, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Novi Sad, Novi Bečej, Novi Pazar, Niš, Pančevo, Preševo.

______________________________________________________________________

SPREČAVANJE IZLOŽBE JE JASAN SINGAL ŠTA SRBIJU OČEKUJE

Grupa nevladinih organizacija "Građanska Vojvodina" upozorila je da je sprečavanje izložbe umetnika sa Kosova "više nego jasan signal šta Srbiju očekuje ukoliko ne uspe da se održi na putu evropskih integracija".

U pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću "Građanska Vojvodina" poručila je da je njegova pobeda na izborima dala legitimitet celokupnoj demokratskoj i evropskoj Srbiji i Vojvodini da "odlučno i beskompromisno sledi put evropskih i civilizacijskih vrednosti".

"Ukoliko na tom putu posustanemo bićemo zemlja u kojoj će se sprečavati umetničke slobode i slobode izražavanja, u kojoj će se na meti organizovanih i instrumentalizovanih nasilnika naći svi oni koji su drugačiji, u nacionalnom, verskom ili političkom smislu", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, u više navrata je insistirano da se pod hitno zabrani rad svih neonacističkih i klerofašističkih organizacija u Srbiji, među kojima se nalazi i "Obraz".

Organizaciju "Građanska Vojvodina" čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, NVO Centar za regionalizam, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanski fond "Panonija", NVO "Otvoreni licej" iz Sombora i Građanska akcija iz Pančeva.

___________________________________________________________________________________


DRUGA SCENA
Saopštenje

Inicijativa samoorganizovanih grupa i organizacija iz oblasti savremenih umetnosti, teorije i aktivizma - Druga scena - upućuje svoju podršku Centru za kulturu Stari Grad, galeriji Kontekst, kustosima iz Beograda i Novog Sada i umetnicima sa Kosova u pokušaju da predstave beogradskoj publici izuzetno značajnu i visoko profesionalnu izložbu savremene umetnosti pod nazivom "Odstupanje", na kojoj su prikazani radovi mladih umetnika sa Kosova, albanske nacionalnosti.

Druga scena osuđuje nasilno ponašanje organizacije Obraz, koja je od strane MUP-a Srbije još 2005. godine klasifikovana kao klero-fašistička. Da podsetimo, ova ilegalna organizacija je javno pozvala i organizovala svoje pristalice da se na datum zakazanog otvaranja izložbe okupe oko galerije radi obračuna sa kulturnom javnošću, organizatorima i posetiocima izložbe.

Druga scena, takođe, osuđuje ponašanje policije koja je pokazala simpatije prema klero-fašistima i nacionalistima, prekidanjem otvaranja izložbe i jasnim postavljanjem na stranu ekstremne desnice. Policija je sprečila obračun, ali je istovremeno zabranila posetiocima izložbe da uđu u galeriju, a dozvolila ulazak čoveku koji je pretio kustosima kamenicom i vandalima koji su uništili umetnički rad Drena Maliqi-a "Licem u lice/Face to Face". Policija, takođe, nije uhapsila niti čak identifikovala počinioce štete, već ih je bezbedno izvela iz galerije. Da li je policija čuvala izložbu od kriminalaca, ili je čuvala kriminalce od zakona?

Druga scena osuđuje i mlaku, zakasnelu i nedovoljnu reakciju republičkih, gradskih i opštinskih institucija nadležnih za kulturu i bezbednost. Nadamo se da naknadno izražena podrška nekih od ovih institucija neće ostati samo na rečima - institucije su ljudi sa imenom i prezimenom, u čijoj je moći i čija je odgovornost da se odmah organizuje nastavak izložbe "Odstupanje". Predlažemo da se izložba prikaže u nastavcima u galeriji Kontekst, holu Skupštine grada, i zatim u Muzeju istorije (bivšem Muzeju revolucije), u okviru zdanja Ministarstva za kulturu.

Druga scena zahteva od organa zaduženih za bezbednost da omoguće i garantuju neometan nastavak rada galerije Kontekst, koja je prošle noći ponovo izložena napadima organizovanih kriminalaca i, očigledno, ostavljena bez zakonom propisane zaštite.

Druga scena posebno postavlja primedbu na izveštavanje medija, koji su ovaj događaj spektakularizovali ili ga prisvajali za potrebe estradne dnevno-političke scene u Srbiji. Smatramo da politika ove izložbe konceptualno nadilazi ovakav okvir, i tražimo od medija da se sa pažnjom, odgovornošću i razumevanjem odnose prema izložbi, radovima umetnika i celokupnom kontekstu u kojem je izložba predstavljena. Citat sa komentara vesti na B92.net, potpisan sa "Vranjanka", koji kaže: "Sada, kada sam pročitala o kakvoj se slici radi, mogu da prihvatim da ova slika nije doneta u Beograd da bi provocirala", na adekvatan način opisuje pristup većine medija, koji se ni najmanje nisu potrudili da svojim izveštavanjem adekvatno objasne i približe javnosti koncept izložbe i predstavljenih radova, ali zato nisu oklevali da podgrejavaju i podstrekavaju podelu društva i tenzije koje su neumitno vodile ka nerazumevanju i nasilju.

Izdvajamo komentar kustosa izložbe, koji objašnjava osnovne tendencije "Odstupanja": "Radovi predstavljeni na ovoj izložbi mogu se posmatrati kao dve konceptualne celine. Prva predstavlja kritičku intervenciju umetnika sa Kosova u prostoru globalne umetničke reprezentacije i umetničkog tržišta kojim dominira Zapad. Druga celina obuhvata radove koji se bave problemima kosovskog društva i 'under construction' države sa fokusom na nacionalnom i rodnom identitetu."
Smatramo da je to kontekst u kojem se može posmatrati umetnički rad Drena Maliqi-ja, uništen na dan zakazanog otvaranja izložbe. U pitanju je rimejk i aproprijacija rada Andy Warhol-a, na kojem je prikazan Elvis Presley - američka pop ikona. Dren Malići prisvaja Vorholov model predstavljanja i u njega upisuje pop ikonu Albanaca sa Kosova - Adema Yashari-ja, uz koju izlaže i kopiju Vorholovog Elvisa. Rad pod nazivom "Licem u lice/Face to Face" istražuje pojam i reprezentacije nacionalizma, spektakularizaciju i komodifikaciju ovih reprezentacija, kao i mit o američko-albanskom prijateljstvu. Taj rad nipošto ne predstavlja jednoznačno "izlaganje postera Adema Jašarija" i podršku njegovoj oružanoj politici. Sam umetnik za B92 kaže da je "želeo da ukaže na upotrebe i zloupotrebe učesnika poslednjeg rata na Kosovu". "Rad nije napravljen specifično za ovu situaciju u kojoj se sada nalaze Srbija i Kosovo, već je rad urađen pre pet godina. Ja ovde nisam ni na jednoj strani. Moja pozicija, kao umetnika, nije da prelazim na bilo koju stranu i da nešto moralizujem, ja sam samo oslikao situaciju", kazao je Malići. "Ja živim u Prištini, gde je Adem Jašari ikona. To u našem balkanskom kontekstu govori puno, ali, kada se ovaj rad predstavio u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji, to je skroz druga priča, jer ne predstavlja albanskog heroja, već balkanskog ratnika."

Zato, uništavanje ovog umetničkog dela nije moguće objasniti nacionalnim sentimentalizmima i sećanjima na ratna stradanja koja izazivaju komentare poput "zamislite da njima u Prištini izlože Arkana". Smatramo da uništavanje ovog rada treba da proizvede zakonske konsekvence. Mediji, takođe, moraju odgovorno izveštavati o događajima, a ne praviti spektakl na osnovu arbitrarnog baratanja činjenicama istrgnutim iz konteksta. Ovaj "slučaj" u okviru našeg društva nije i ne sme biti shvaćen kao incident ili pojedinačan eksces. To je simptom našeg društvenog i kulturnog javnog prostora, koji još jednom demonstrira kritičan nedostatak javne diskusije i bilo kakve edukacije, a za čiji nestanak i nedostatak želje za obnavljanjem odgovornost u velikoj meri snose mediji.

Druga scena, čija je učesnica i galerija Kontekst, apeluje na sve odgovorne institucije i pojedince na odgovarajućim funkcijama da obezbede uslove da izložba "Odstupanje" bude otvorena u naznačenom periodu njenog trajanja i na taj način se učini dostupnom za mišljenja, stavove i sudove publike i javnosti.

Druga scena apeluje na celokupnu javnost, naročito na onaj deo javnosti koji želi da bude predstavljen kao politički svestan, intelektualan i umetnički, da jasno i nedvosmisleno reaguje u smislu osude politike netolerancije, nerazumevanja i naročito nasilja, i da se pridruži zahtevima da se nasilnici identifikuju i procesiraju u skladu sa zakonom, a da se izložba odmah i neometano nastavi.

__________________________________________________________________________________


DRUŠTVO ISTORIČARA UMETNOSTI SRBIJE

Kancelarija: Radoslava Grujića 11
11000 Beograd
Datum: 8. februar 2008.
Br. 16/ 2008
Protest Društva istoričara umetnosti Srbije

Društvo istoričara umetnosti Srbije (DIUS) oštro protestuje protiv zatvaranja izložbe mladih umetnika iz Prištine "Odstupanje", organizovane u beogradskoj galeriji Kontekst Centra za kulturu Stari Grad, pruža punu profesionalnu, moralnu i građansku podršku njenim autorkama i autoru ( Vidi Knežević - Beograd, Kristijanu Lukiću - Novi Sad, Ivani Marjanović - Beč/Beograd i Gordani Nikolić - Novi Sad) i izražava duboko žaljenje zbog niza nesrećnih društvenih okolnosti koji su onemogućili kulturnoj javnosti Beograda da izložbu vidi i o njoj donese kritičko mišljenje. Brutalno je ukinuta osnovna premisa kulture i umetnosti - komunikacija - i zamenjena agresijom i nametanjem volje silom.

DIUS smatra da je razmena informacija u savremenoj vizuelnoj umetnosti i svakom drugom obliku stvaralaštva neprikosnoveno duhovno iskustvo u razumevanju ideja, realnosti i komunikacije među ljudima, narodima i pripadnicima manjina koji žive u istoj državi.

DIUS izražava zabrinutost zbog konfuznog reagovanja organa bezbednosti i njihove nespremnosti da omoguće održavanje izložbe i zahteva barem naknadno individualizovanje vinovnika i njihovo kažnjavanje. Uništavanje umetničkih dela i onemogućavanje drugome prava na slobodu jesu kriminalni činovi koji ubuduće moraju biti u zametku osujećeni.

Za Društvo istoričara umetnosti Srbije

Predsednik Izvršnog odbora
Marko Omčikus s.r.

Sekretar Izvršnog odbora DIUS
Gordana Dobrić s.r.

________________________________________________________________________________________

09/02/2008

LSV traži zabranu Obraza

Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine zatražila je juče zabranu rada Otačastvenog pokreta "Obraz" zbog "šovinističkog divljanja pripadnika te organizacije" kojim je u Beogradu sprečeno održavanje izložbe fotografija umetnika sa Kosova. Skandalozno je što se toj organizaciji, koju je MUP Srbije još 2005. godine okarakterisao kao klerofašističku, dopušta da nesmetano ugrožava prava, slobode i bezbednost građana Srbije, navedeno je u saopštenju.
Sprečavanje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine osudili su juče i G17 plus, Žene u crnom i nekoliko nevladinih organizacija. Žene u crnom su u saopštenju zatražile zabranu klerofašističkih organizacija i podsetile na niz incidenata koje su one u poslednje vreme izazvale.


__________________________________________________________________________________

08.02.2008.

G17 osuđuje prekid izložbe

Stranka G17 plus najoštrije je danas osudila incident prilikom koga su pripadnici pokreta "Obraz" sprečili otvaranje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine.

Pozivamo celokupnu javnost da osudi ovakve i slične štetne pojave u društvu, jer one nikako nisu u skladu sa principima demokratske zajednice u kakvoj želimo da živimo, stoji u saopštenju.

"Umetnost služi zbližavanju ljudi i premošćavanju svih razlika, naročito u osetljivom trenutku u kakvom se sada nalazimo. Pripadnicima Obraza je, nažalost, očigledno draži dalji razvoj sukoba i podela", kaže se u saopštenju.

subota-nedelja, 9-10. februar 2008

LDP: Na delu je tihi puč

"Na današnji dan u Srbiji i dalje su blokirane najvažnije državne institucije - Vlada i Skupština. Fašisti noseći Legijine slike zatvaraju izložbu u Beogradu, pred očima policije. Eksplodirala je bomba u beogradskom Merkatoru, a čačanskom Merkatoru se bombama preti. Opet se, kao nekad, ometa signal radija B92 tokom emitovanja Peščanika", saopštila je juče Liberalno-demokratska partija. LDP upozorava da se "na naše oči realizuju planovi kojima se uzurpira izborna volja proevropski orijentisanih građana i Srbija namerno uvlači u sve veću krizu i nestabilnost. To se radi s ciljem da Vojislav Koštunica, bez ikakve podrške u biračkom telu, zadrži premijersku funkciju i da tajkunsko-antireformska klika oko njega spreči ono što ne odgovara jedino njihovim interesima - vanredne parlamentarne izbore. Na ovaj tihi puč se mora reagovati danas, bez oklevanja i povlađivanja, jer sutra već može biti prekasno", ističe se u saopštenju.

__________________________________________________________________________________

Statement issued on February 10, 2008

STATEMENT OF SUPPORT FOR ARTISTS, CURATORS and INSTITUTIONS involved in the exhibition EXCEPTION: Contemporary art scene from Prishtina, scheduled to be open on the 7.02.2008 in Belgrade, Kontekst Gallery

The statement is a reaction to the fact that the exhibition EXCEPTION,
Contemporary art scene from Prishtina (Kosova) that  was scheduled to open
on 7 February 2008 (and to be on display until 15 February 2008) at KONTEKST
Gallery in Belgrade WAS FORCED TO CLOSE JUST BEFORE THE OPENING.

The Serbian police that had to intervene just before the opening as they
estimated that  they cannot guarantee safety to the curators and
the public, after an organized  group of Serbian nationalist  forces
attacked the gallery space and even destroyed Dren Maliqi's work Face to
face.

The artists taking part in the exhibition are Artan Balaj, Jakup Ferri, Driton Hajredini, Flaka Haliti, Fitore Isufi Koja, Dren Maliqi, Alban Muja, Vigan Nimani, Nurhan Qehaja, Alketa Xhafa and Lulzim Zeqiri

On 8 February 2008, the curators of the project Vida Knezevic, Kristian
Lukic, Ivana Marjanovic and Gordana Nikolic asked PUBLICLY the Ministry of
culture of Serbia and the city of Belgrade to react firmly against such
nationalist forces in order to protect the exhibition in the
future. The curators insist on the right to present the project in Belgrade
in the near future.

 On 8 February, these violent nationalist forces attacked again, they threw
stones in the  windows of the KONTEKST gallery and broke them and as well they destroyed gallery's sign on the door.

All of us signed under this statement are expressing our support TO ARTISTS,
CURATORS and INSTITUTIONS  involved in the exhibition EXCEPTION:
Contemporary art scene from Prishtina.

We ask the Serbian Government and the governmental bodies of the Serbian
Ministry of Culture as well as the Belgrade city council and city
institutions to ACT and PROTECT (in accordance with the law) the artists,
curators and institutions involved in the organization of the exhibition
project. Also, we apply to these bodies to ask for the SUPPORT and help in
organizing the reopening of the project and to allow an open non violent
platform discussion on the topic.

The exhibition is an important project by the young generation in Serbia who
is willing to see, discuss and understand historical and current relations
between Serbia and Kosova.

The exhibition was presented previously at the Museum of Contemporary Art
Vojvodina, Novi Sad (22.01 - 05.02.2008). The exhibition is a joint effort
of two organizations Kontekst, Belgrade, and Napon, Novi Sad.

THE SIGNED STATEMENT WILL BE SEND TO ARTISTS, CURATORS AND INSTITUTIONS INVOLVED IN THE PROJECT, TO SERBIAN'S GOVERMENTAL BODIES, BELGRADE CITY COUNCIL'S BODIES and SERBIAN MASS MEDIA.

SIGNATURES:

1. Rosa Reitsamer, gallery aRtmosphere, Vienna  
2. Marina Grzinic, artist and researcher, Ljubljana, Vienna
3. Manuela Schreibmaier, gallery aRtmosphere, Vienna
4. Laszlo Najmanyi, writer, artist, New York, Budapest
5. Tanja Passoni, freelance translator, Ljubljana
6. Zoya Kocur, professor, Department of Art and Art Professions, New York University
7. Sebastjan Leban, artist and theoretician
8. Razvan Ion, editor Pavilion magazine, Bucharest
9. Eugen Radescu, director Bucharest Biennale
10. Staš Kleindienst, artist and theoretician
11. Reartikulacija, artistic-political-theoretical-discursive platform
12. Eva Khachatrian, curator and art critic, Yerevan/Armenia
13. Johanna Schaffer, translator, teacher, writer, Vienna
14. Louisa Avgita, art historian and theoretician
15. Geert Lovink, media theorist and net critic
16. Gabrijela Ivanov, Expanse of Gender and Media Culture 'Common Zone', Zagreb
17. Ricarda Denzer, artist, Vienna
18. Sebastian Bodirsky, filmmaker, Berlin
19. Claudia Reiche, theoretician, artist, curator, Hamburg
20. Catherine Quéloz Professor, University of Art and Design, Geneva
21. Pier Luigi Capucci, theoretician and teacher
22. Felix Vogel, curator and theoretician, Kassel
23. Reni Hofmueller, activist, artist, ESC Graz
24. Alexander Nikolic, artist and activist
25. Sabine Breitwieser, Vienna
26. María José Belbel Bullejos, researcher, Spain
27. Tanja Ostojic, Artist/ cultural activist, Belgrade/Berlin
28. Ljubomir Bratic, philosopher and curator, Vienna
29. Eva Moschitz, photographer, Vienna
30. Jasmina Jankovic, freelance translator, Vienna
31. Joanna Hoffmann, artist and academic
32. Martina Hochmuth, Tanzquartier, Vienna
33. Goran Petrovic, freelance curator, Beograd, Brussels
34. Anca Daucikova, artist and teacher, Bratislava
35. Joeri Smet, theatre maker, Brussels
36. Karl Ingar Roys, artist
37. Biljana Marinkovic, artist and activist, Belgrade
38. David Rych, artist, Berlin
39. Dejan Atanackovic, artist, Belgrade / Florence
40. Anna Balint, curator, Budapest
41. Anja Kovacs, researcher, Delhi/India
42. Jan Ritsema/Association PAF, St Erme Outre et Ramecourt, France
43. Ines Garnitschnig, psychologist, Vienna
44. Katarina Popovic, designer and visual artist, Belgrade
45. Aleksandar Covic, IT marketing professional, Belgrade
46. Katharina Prinzenstein, feminist researcher, scientist, equal rights office worker, Vienna
47. Michael Blum, artist, New York-Vienna
48. Claire Daudin, artist, France
49. Irene Hana, editor, Vienna
50. Kirsten Forkert, artist, writer and researcher, London
51. Oliver Ressler, artist and film-maker, Vienna
52. Beatrice Leanza, Beijing, art writer, researcher and curator
53. Corrado Folinea, artist and lawyer, Napoli/Italy
54. Emma Hedditch, artist and writer, London
55. Vlatka Frketic, Diskursiv - Association for Queering the Society, Vienna & Zagreb
56. Virginia Villaplana, artist and independent cultural producer
57. Margarethe Makovec, < rotor >, Graz, Austria,
58. Anton Lederer, < rotor >, Graz, Austria
59. Sonja Hofstetter, < rotor >, Graz, Austria
60. Karin Schagerl, < rotor >, Graz, Austria
61. Gulsen Bal, curator, writer, London, Vienna
62. Nino Jaeger, artist and freelance media educator, Vienna, Berlin
63. Romana Hagyo, artist, Vienna
64. Sophie Eliot, PhD, freelance curator, Berlin
65. Anca Gyemant, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
66. Rodica Tache, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
67. Maria Crista, h.arta, artist collective, Timisoara, Romania
68. Inge Manka, architect, Vienna
69. Anthony Gardner, Lecturer and writer, Melbourne/Sydney, Australia
70. Franco Torriani
71. Geska Helena Andersson, artist, Kista/Sweden
72. Florian Malzacher, co-programmer Steirischer Herbst Festival, Graz
73. Lisl Ponger, artist, Vienna
74. Dmitry Vilensky, editor of Chto Delat newspaper St. Petersburg
75. Monika Szewczyk, Galeria Arsenał, Białystok, Poland
76. Thomas Campbell, writer and translator, St. Petersburg
77. Richard de Boer, De Balie - Centre for culture and Politics, Amsterdam/The Netherlands
78. Vincenza Perilli, Italy
79. Ilina Koralova, curator, Leipzig
80. Jesse Birch, curator, Amsterdam
81. Marta Deskur artist, Cracow, Poland,
82. Leila Cmajcanin, artist, Sarajevo
83. Marta Deskur artist, Krakow, Poland
84. Ruth Weismann, student-artist , Vienna
85. Aleksandra Petkova, artist-sculptor, R. Macedonia
86. Mario Strk
87. Raphaël Grisey, artist, Paris,
88. Andreas Fogarasi, artist, Vienna
89. Piotr Krajewski, Artistic Director, International Media Art Biennale WRO
90. Zbigniew Libera, artist, Praha, CZ / PL
91. Grzegorz Klaman artist, media art proffesor, president Wyspa Progress Foundation Gdansk Poland 
92. Mariola Przyjemska, artist, Praha, CZ / PL
93. Elke Boon, artist, Ghent, Belgium
94. Pai Dusi (progettozero+), artist and curator, Venezia, Italy
95. Gon Zifroni, spatial designer, Metahaven.net, Brussels
96. Justin McKeown, (SPART Action group) Artist, Researcher, Belfast, Northern Ireland
97. Marco Baravalle, researcher and curator (S.A.L.E. Docks - independent art space), Venezia, Italy
98. Krzysztof Czyzewski, Borderland Foundation, Sejny, Poland
99. Tshiung Han See
100. Alessandro Bertoncello (progettozero+), Venice, Italy, artist and curator
101. Sigrid Gareis, artistic direction Tanzquartier, Vienna
102. Lotta Rüger, student, Maastricht
103. Vladimir Todorovic, Singapore, isea2008.org, artist
104. Fedja Klikovac, Handel Street Projects, London
105. BBB Johannes Deimling, Port Performance, Berlin, Germany
106. Angelika Fojtuch, Port Performance, Gdynia, Poland
107. Michael Lumb, artist and educator, Ipswich, England
108. Francesco Fonassi, student-artist, Venezia
109. Esther Straganz, Vienna
110. Tea Hvala, writer and activist
111. Monica Restrepo, artist, Lugar a dudas, Colombia
112. Sally Mizrachi, Lugar a dudas Coordinator, Colombia
113. Anna Ehrlemark, student and activist
114. Biljana Marinkovic, artist and activist, Belgrade
115. Goran Djordjevic, artist, Belgrade/ New York
116. Natasa Kokic, artist, Belgrade
117. Azucena Vieites, artist
118. Gita Hashemi, Artist, Curator, Writer, Adjunct Faculty, York University, Editorial Board, Fuse Magazine, Canada
118. Walter Seidl, curator, artist, Vienna
119. Dr. Matthew Fuller, David Gee Reader in Digital Media, Centre for Cultural Studies Goldsmiths College, University of London
120. Antonia Majaca, g-mk | galerija miroslav kraljevic, Zagreb, Croatia
121. Ivana Bago, g-mk | galerija miroslav kraljevic, Zagreb, Croatia
122. Tamas St.Auby, IPUT/NETRAF, Hungarian Fine Art University
123. Shuddhabrata Sengupta (Artist and Writer, Raqs Media Collective), Delhi
124. Naeem Mohaiemen, artist, Dhaka, Bangladesh
125. Cosmin Costinas, theoretician and curator, Vienna/Paris
126. Federica Timeto ( Italy)
127. Francesco Paolo Marineo ( Italy)
128. Marko Stamenkovic, curator
129. Marcin Lodyga, artist, theoretician and curator, Poland
130. Jasmina Metwaly, artist and curator, Poland
131. Vladimir Umanets, artist and curator, Poland
132. Maria Puig de la Bellacasa, Marie Curie Research Fellow, Philosophy Department,
Université Libre de Bruxelles
133. Duba Sambolec, Artist & Prof. of Fine Art
134. Stefanie Busch, artist, Dresden, Germany
135. artists space "7.Stock", Dresden, Germany
136. Georgie Gruber, queer activist, Vienna
137. Ursula Scherrer, New York
138. Nicolas Vass, artist
139. Nina Höchtl, artist, Vienna and Mexico City
140. Pery Bard
141. Lee Mayr
142. Pauline von Bonsdorff, professor, Helsinki/Jyväskylä ( Finland)
143. Christiane Erharter, program culture, ERSTE Foundation, Vienna/Austria
144. Veronica Kaup-Hasler, Director, Steirischer Herbst Festival, Graz
145. Franziska Sauerbrey, sauerbrey | raabe, büro für kulturelle angelegenheiten, Berlin
146. Anton Koslov, Associate Professor, American Graduate School, Paris
147. NextGENDERation, transnational European feminist network
148. Carolee Schneemann, artist, New York
149. Robert Atkins
150. Svetlana Mintcheva, Ph.D.Director Arts Program National Coalition Against Censorship, USA
151. Alexandra Ganser, assistant professor, cultural studies, Erlangen / Vienna
152. Eduard Freudmann, artist, Vienna/Belgrade
153. Zoran Petrovski - curator, Museum of Contemporary Art Skopje
154. Alex Villar, artist, New York
155. Maja Pan, human rights activist, Ljubljana


Status on 12.02.2008

__________________________________________________________________________________


Saopšteje Kulturni centar REX

Kulturni centar REX se solidarise sa kolegama i koleginicama iz galerije Kontekst, Napona i Centra za kulturu Stari Grad, time sto, u dogovoru sa saradnicima i  saradnicama, otkazuje programe koji su planirani u periodu u kom je trebalo da se odrzi izlozba 'Odstupanje'. Smatramo da je ovo minimum kolegijalne solidarnosti u situaciji kada ni nadlezni drzavni organi ni kulturna i sira javnost nisu u stanju da svima obezbede slobodu izrazavanja i stvaralastva.

___________________________________________________________________________________


07.02. Četvrtak u 19 h
ODSTUPANJE
Savremena umetnička scena Prištine
izložbe / panel diskusije / prezentacije / publikacije
Otvaranje izložbe u KONTEKST galeriji



Umetnici/e: Artan Baljaj / Jakup Feri / Driton Hajredini / Fljaka Haljiti / Fitore Isufi Koja / Dren Maljići / Aljban Muja / Vigan Nimani / Nurhan Ćehaja / Aljketa Džafa / Ljuljzim Zećiri

Kustosi/kinje: Vida Knežević (Beograd), Kristian Lukić (Novi Sad), Ivana Marjanović (Beč/Beograd), Gordana Nikolić (Novi Sad)

Izložba predstavlja jedan deo produkcije mladih umetnika i umetnica iz Prištine koja je nastala u specifičnom društvenom, kulturnom, ekonomskom i političkom kontekstu savremenog Kosova. Izložba se bavi preispitivanjem dominantnih kulturnih hegemonija, nacionalnih i rodnih identiteta u polju vizuelne umetnosti koji su definisani balkanskim partikularizmima, doktrinama ograničene suverenosti, konfliktima globalnih bezbednosnih alijansi, nacionalizmima, uslovima i posledicama evroatlantskih integracija i učvršćivanja neoliberalnog kapitalizma.

Produkcija i organizacija:
Institut za flesibilne kulture i tehnologije - Napon, Novi Sad
Kontekst, Beograd
Koprodukcija i koorganizacija:
Rizoma, Priština

Projekat su podržali: Pro Helvetia Beograd, European Cultural Foundation, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za kulturu "Stari Grad" i Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Planirano je da izložbe bude otvorena od 07.02. do 15.02.

Download katalog 1,12 mb